Naučnici u Rusiji razvijaju novi preparat protiv gojaznosti, a u fokusu istraživanja je dihidrokvercetin, prirodna supstanca koja se nalazi u drvetu i kori ariša i jele. Stručnjaci ispituju njen potencijal u borbi protiv viška kilograma, sa ciljem da razviju preparat koji bi bio bezbedan za upotrebu.
“Biljke su prava riznica aktivnih supstanci koje se mogu koristiti na nove načine. Dihidrokvercetin se, na primer, ranije koristio isključivo kao antioksidans, a sada naši naučnici zajedno sa kolegama iz inostranstva proučavaju njegovu sposobnost da utiče na smanjenje telesne težine”, naglašavaju.
Dihidrokvercetin deluje na organizam na više načina – kao i drugi polifenoli, neutrališe slobodne radikale i na taj način smanjuje oksidativni stres:
“Sproveden je veliki broj istraživanja na životinjama, koja su pokazala da dihidrokvercetin može da smanji telesnu težinu u proseku za 5,2 odsto mesečno. Mehanizmi njegovog delovanja još se proučavaju, ali se izdvaja nekoliko osnovnih: aktiviranje braon masnog tkiva, odnosno pojačavanje termogeneze, poboljšanje osetljivosti na insulin , kao i smanjenje oksidativnog stresa u masnom tkivu”, navode istraživači.
Dodaju da su već dobijeni i rezultati istraživanja u kojima su učestvovali ljudi. Ispitanici su tokom šest meseci uzimali dihidrokvercetin u dozi od 300 miligrama dnevno. Prosečno su izgubili 1,6 kilograma, dok je prosečan gubitak težine u kontrolnoj grupi iznosio 0,3 kilograma.
Ipak, naučnik je ukazao i na ograničenja terapije dihidrokvercetinom, a kao najveći problem navodi se njegova niska bioraspoloživost.
“Supstanca se slabo apsorbuje, a njena efikasnost u velikoj meri zavisi od crevne mikrobiote i metabolizma konkretne osobe. Zato je dihidrokvercetin perspektivno, ali još uvek eksperimentalno sredstvo. Predstoji još kliničkih ispitivanja, razvoj optimalnih načina primene i još čitav niz koraka”.
Gojaznost je povezana sa oksidativnim stresom i hroničnom upalom u masnom tkivu, što može dodatno poremetiti metabolizam i osetljivost na insulin. Antioksidansi mogu da pomognu u neutralisanju štetnih jedinjenja i normalizaciji funkcije masnih ćelija, a mogu imati i ulogu u regulisanju apetita uticajem na hormone sitosti i gladi. Pored toga, polifenoli mogu da podstaknu lučenje GLP-1, hormona koji je meta popularnih lekova za smanjenje telesne težine.
Stručnjaci naglašavaju da efekat antioksidanasa ne može da se izjednači sa dejstvom lekova poput Ozempika. Preparati koji deluju na GLP-1 receptore znatno snažnije utiču na smanjenje telesne težine, ali su namenjeni lečenju gojaznosti i dijabetesa tipa 2 i mogu izazvati neželjene efekte, poput mučnine, povraćanja i dijareje, kao i povećati rizik od pankreatitisa. Antioksidansi imaju drugačiju ulogu i ne predstavljaju zamenu za terapiju, već mogu biti podrška metabolizmu u okviru zdrave ishrane i fizičke aktivnosti.
Izvor: RTbalkan
