Briljantni um koji stoji iza “Zone sumraka”, Rod Serling, ostavio je neizbrisiv trag na televiziji i u pripovedanju, dokazavši da ovaj medij može istovremeno da bude duboko zabavan i intelektualno podsticajan.
To pruža priliku da se osvrnemo na njegov revolucionarni uticaj, inovacije i trajno nasleđe, piše Forbes.
“Postoji peta dimenzija, izvan onoga što je čoveku poznato. To je dimenzija ogromna kao svemir i bezvremena kao beskonačnost. To je centralno područje između svetlosti i senke, između nauke i sujeverja, a nalazi se između ponora ljudskih strahova i vrhunca njegovog znanja. To je dimenzija mašte. Područje koje zovemo Zona sumraka”, govorio je Rod Serling .
Od premijere 1959. godine, “Zona sumraka” izdvojila se kao revolucionarna antologijska serija koja je kroz naučnu fantastiku, fantastiku i horor istraživala ljudsku prirodu i najdublja pitanja društva.
“Moj otac je želeo da ispriča važne priče za koje je smatrao da moraju biti ispričane”, rekla je En Serling, ćerka Roda Serlinga i autorka knjige As I Knew Him: My Dad, Rod Serling.
U intervjuu za Forbes istakla je da se njen otac bavio temama poput predrasuda , izolacije i mentaliteta mase , često zaobilazeći televizijsku cenzuru tako što je te probleme ugrađivao u priče smeštene u svet fantastike.
Televizijski scenarista i producent Mark Skot Zikri počeo je da piše knjigu “The Twilight Zone Companion”, delo koje je kasnije doživelo i treće izdanje, ubrzo nakon Serlingove smrti, kada je imao samo 19 godina. Serlingov inovativni pristup opisao je kao revolucionaran.
“Rod je shvatio da vanzemaljac može da kaže ono što ne sme da kaže ni demokrata ni republikanac”, objasnio je Zikri, naglašavajući da je Serling, poznat kao “ljutiti mladić” Holivuda zbog svoje otvorenosti prema osetljivim temama, koristio žanrovsko pripovedanje kako bi zaobišao pritiske sponzora i preneo poruke koje su snažno odjeknule kod publike.
Ta strategija omogućila je da njegova vizija bude zaštićena od cenzure i dala seriji bezvremenski kvalitet, zbog čega je ostala relevantna decenijama kasnije.
Ratna iskustva duboko su oblikovala Serlingov rad. Kao padobranac tokom Drugog svetskog rata, svedočio je ogromnoj patnji i gubicima, a iz rata se vratio sa fizičkim i emocionalnim ožiljcima. Pisanje mu je postalo svojevrsna terapija.
“Mislim da se okrenuo pisanju, kako je to rekao producent Zone sumraka Bak Houton, ‘kako bi ponovo pronašao svoju naklonost prema čovečanstvu'”, prisetila se En, govoreći o očevom optimizmu koji ga nije napustio uprkos traumama.
Njegova empatija prožimala je “Zonu sumraka”, u kojoj su obični ljudi — prodavci, učitelji i vojnici — postajali junaci neobičnih i nezaboravnih priča.
Kultne epizode serije, poput “Čudovišta stižu u Javorovu ulicu”, i danas se koriste kao edukativni materijal za razgovore o rasizmu, traženju žrtvenog jarca i netoleranciji.
Obrazovni program u Bimgemtonu u saveznoj državi Njujork, nazvan "Peta dimenzija", uključuje epizode serije u nastavni plan za učenike petog razreda.
En se prisetila emotivnog trenutka kada su učenici nakon gledanja jedne epizode ustali i jednoglasno prepoznali sebe kao "prava čudovišta", što pokazuje sposobnost serije da podstakne publiku svih generacija na razmišljanje o sopstvenoj ulozi u društvu.
Serlingov kreativni genije promenio je i način na koji se posmatrala uloga televizijskog scenariste. Bio je snažno uključen u stvaranje serije i napisao ili učestvovao u pisanju 92 od ukupno 156 epizoda.
Pre njega su producenti imali najveću moć, dok su scenaristi uglavnom imali podređenu ulogu.
Serlingovo insistiranje na kreativnoj kontroli učinilo ga je prvim modernim "šouranerom", postavljajući model koji su kasnije sledile televizijske legende poput Dejvida Čejsa (Porodica Soprano) i Dejmona Lindelofa (Izgubljeni).
"Rod nije bio samo pripovedač, on je promenio televizijski medij", rekao je Zikri.
Uprkos pohvalama kritike, "Zona sumraka" nije imala veliku gledanost i nekoliko puta je bila otkazivana pre nego što je završila emitovanje nakon pete sezone.
Ipak, kako je Zikri istakao, velika dela opstaju. Serija je osvojila dve nagrade Emi za najbolju dramsku seriju i i dalje privlači publiku jer govori duboke istine o ljudskoj prirodi.
Izraz "zona sumraka" i prepoznatljiva muzička tema serije postali su deo svakodnevnog govora čak i 65 godina kasnije, među generacijama koje možda nikada nisu pogledale nijednu epizodu.
Nasleđe Roda Serlinga prevazilazi njegov doprinos televiziji. Postao je kulturna ikona, a njegov lik i glas ostali su sinonim za promišljeno i provokativno pripovedanje.
Njegove reči i danas inspirišu, posebno savet iz pisma mladom piscu koje je njegova ćerka En nedavno otkrila zahvaljujući Ejmi Bojl Džonston , autorki knjige Unknown Serling:
Izvor: b92
