Krvni pritisak se ne procenjuje na osnovu samo jednog merenja, već su važni ponovljeni rezultati, način na koji je pritisak izmeren, godine, zdravstveno stanje i ukupan rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Aparat za merenje krvnog pritiska pokaže 138/88 mmHg i odmah kreće panika. Međutim, jedna takva vrednost sama po sebi ne znači da imate hipertenziju.
Čuvenih 120/80 mmHg decenijama se navodi kao idealna vrednost, ali priča o krvnom pritisku ipak je složenija. On prirodno varira tokom dana, a na rezultat mogu da utiču stres, kafa, cigarete, fizička aktivnost, nedostatak odmora pre merenja, pa čak i položaj tela.
Još je važnije razbiti jednu veoma raširenu zabludu: visok krvni pritisak ne postaje automatski normalan samo zato što je čovek stariji.
Sa starenjem krvni sudovi prolaze kroz promene, uključujući povećanje njihove krutosti, zbog čega kod mnogih ljudi raste naročito sistolni, odnosno gornji krvni pritisak.
To, međutim, ne znači da bi 140/90 ili 150/90 mmHg trebalo proglasiti „normalnim“ samo zato što neko ima 60, 70 ili 80 godina.
Na internetu se često mogu pronaći tabele u kojima se navodi da je za mlađe ljude normalan pritisak 120/80, a da se sa svakom decenijom dozvoljene vrednosti povećavaju. Savremene medicinske smernice ne funkcionišu na taj način.
Godine jesu važne, ali zajedno sa drugim faktorima: opštim zdravstvenim stanjem, bolestima srca i krvnih sudova, dijabetesom, bolestima bubrega, lekovima koje osoba koristi, pojavom vrtoglavice pri ustajanju i eventualnom krhkošću kod veoma starih ljudi.
Vrednost 120/80 mmHg nije zastarela, ali nije ni jedina brojka na osnovu koje možemo da zaključimo da li je nečiji pritisak dobar.
Prema aktuelnim američkim smernicama, normalan krvni pritisak kod odraslih je ispod 120/80 mmHg.
Izvor: magazin
