Ranije vreme doručka ne samo da ubrzava proces sagorevanja masnih naslaga, već direktno utiče na snižavanje krvnog pritiska i bolju regulaciju šećera u krvi.
Brojanje kalorija, rigorozno izbacivanje ugljenih hidrata i posezanje za agresivnim metodama za mršavljenje često dovode do brzog zamora i odustajanja.
Međutim, nova naučna saznanja ukazuju na to da se značajni rezultati u smanjenju telesne mase i očuvanju zdravlja srca mogu postići jednostavnim prilagođavanjem vremena doručka, bez restrikcija i konstantnog osećaja gladi.
Magična granica: Zašto je 11 sati ključni trenutak
Istraživanje objavljeno 2023. godine u stručnom časopisu “Nutrients” detaljno je analiziralo uticaj vremenski ograničene ishrane (poznat kao povremeni post ili intermittent fasting) u poređenju sa klasičnim smanjenjem kalorija.
Naučnici su uporedili tri različite grupe ispitanika – one koji su doručkovali rano, one sa kasnijim prvim obrokom, kao i grupu bez definisanog vremena za početak jela. Istraživanje je pokazalo da osobe koje svoj “prozor” za hranu otvore pre 11 časova pre podne postižu najbolje rezultate:
- Brži gubitak kilograma: Kada se sa obrocima počne ranije u toku dana, ranije se i završava poslednji obrok. Time telo ranije ulazi u fazu odmora od hrane i duže sagoreva masne naslage tokom večeri i noći.
- Snižavanje krvnog pritiska: Pozitivan uticaj na vrednosti krvnog pritiska zabeležen je prvenstveno kod osoba koje su doručkovale pre 11 sati, dok kod onih sa kasnijim obrokom ovaj efekat na kardiovaskularni sistem nije bio toliko izražen.
- Metabolička usklađenost: Organizam funkcioniše po unutrašnjem biološkom satu (cirkadijalnom ritmu). Hormoni koji vode glavnu reč u regulaciji metabolizma i obradi glukoze, poput insulina i kortizola, dosežu svoj prirodni pik lučenja upravo u jutarnjim satima.
Kako vreme doručka stabilizuje krvni pritisak
Krvni pritisak prirodno raste ujutru, a vreme prvog obroka ima merljiv fiziološki značaj za krvni pritisak. Stručnjaci su saglasni da je period unutar prvog sata nakon buđenja, kada prirodno dolazi do jutarnjeg porasta krvnog pritiska, optimalan trenutak za doručak.
U tom “prozoru” metabolizam prelazi iz noćnog mirovanja u dnevnu aktivnost, a pravovremeni unos hrane doprinosi ublažavanju naglih oscilacija i stabilizaciji energetskog i hormonskog odgovora.
Doručkovanje u prvih 30 do 60 minuta nakon buđenja donosi višestruke koristi:
- Smanjenje nivoa kortizola: Pravovremeni obrok pomaže obaranju kortizola – hormona stresa koji je ujutru prirodno povišen, a koji ima važnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska.
- Bolja osetljivost na insulin: Štiti organizam od naglih skokova šećera u krvi i poboljšava iskorišćavanje hranljivih materija.
- Podrška vaskularnom sistemu: Omogućava unos nutrijenata koji direktno utiču na bolju elastičnost i funkciju krvnih sudova.
Nasuprot tome, preskakanje doručka narušava prirodnu hormonsku dinamiku i stabilnost kortizola, što dugoročno povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.
(Blic)
