Plan štednje izvršnog direktora grupacije Olivera Blumea je usvojen. Cilj je povećanje profitabilnosti. Ipak, stručnjaci smatraju da nedostaje pravi plan za budućnost.
„Zdravstveno smanjivanje“. Tako Maksmilian Paleške, stručnjak za industriju i direktor „think tanka“ Dezernat Zukunft, opisuje ono što očekuje grupaciju Volkswagen. To je relativno blag izraz. Ipak, čak i Paleške ozbiljno sumnja da će to najvećeg evropskog proizvođača automobila zaista učiniti zdravijim. „To je trenutna strategija: nekako preživeti oslanjajući se na postojeće poslovanje i staviti troškove pod kontrolu“, kaže on.
VW želi da troškove stavi pod kontrolu, između ostalog i tako što će tokom narednih godina širom sveta ukinuti oko 100.000 radnih mesta, približno dvostruko više nego što je prvobitno bilo planirano. Oko polovine dodatnih smanjenja odnosiće se na lokacije u Nemačkoj.
U petak uveče nadzorni odbor grupacije iznenađujuće je odobrio Blumeove planove za drastičnu transformaciju kompanije. Nedeljama je u Volkswagenu bilo veoma turbulentno i svi znaci ukazivali su na eskalaciju. Uprava na čelu sa Blumeom je neposredno pre sastanka nadzornog odbora zapretila definitivnim zatvaranjem fabrika u Emdenu, Hanoveru, Cvikauu i Nekarsulmu nakon 2030. godine, uz jasnu poruku da želi značajno da smanji obim proizvodnje automobila u Nemačkoj. Zatvaranje fabrika bilo bi katastrofalno za zaposlene i predstavljalo bi neprihvatljivu opciju za moćni VW-ov radnički savet.
Da li je Blume namerno neposredno pred glasanje ponovo podigao pretnju zatvaranjem fabrika kako bi predstavnike zaposlenih u nadzornom odboru privoleo da podrže, kako se činilo, podnošljivije smanjenje broja zaposlenih? U svakom slučaju, telo je jednoglasno odobrilo takozvani Plan budućnosti 2030. Prema njemu, grupacija želi i da:
poveća profitnu maržu na 9 odsto do 2030. godine; u prvoj polovini ove godine ona je iznosila 3,8 odsto;
do 2031. godine uloži 135 milijardi evra, odnosno značajno manje nego što je prvobitno bilo planirano, u istraživanje i razvoj, kao i u materijalnu imovinu (tehnička postrojenja, mašine, zemljište ili objekte);
prepolovi broj modela u svim markama grupacije do 2035. godine – između ostalog, iz ponude će biti uklonjeni automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koji se, prema važećim propisima Evropske unije, kasnije ionako više gotovo neće moći prodavati;
i proda dodatne vlasničke udela u drugim kompanijama kako bi pojednostavio strukturu grupacije.
Dodatnih 50.000 otkaza je „veoma bolno“, rekla je Kristiane Bener, predsednica sindikata IG Metall i potpredsednica VW-ovog radničkog saveta, nakon postizanja dogovora u emisiji „heute journal“ nemačke televizije ZDF. Ipak, ona se i dalje nada da broj od 25.000, koliko bi dodatnih radnih mesta trebalo da bude ukinuto u Nemačkoj, „nije uklesan u kamen“. Predstavnici zaposlenih takođe računaju na to da sada, više nego ikada, mogu da budu spasene ugrožene fabrike u Emdenu i Hanoveru u Donjoj Saksoniji, Nekarsulmu u Baden-Virtembergu i Cvikauu u jugozapadnoj Saksoniji.
Za zaposlene u tim fabrikama odluka nadzornog odbora, međutim, donosi malo jasnoće. Zatvaranje fabrika nije potvrđeno na način na koji ga je Blume ranije predstavio – sa završetkom proizvodnje između 2031. i 2034. godine i prebacivanjem proizvodnje, na primer, u češku Mladu Boleslavu, Bratislavu u Slovačkoj i Poznanj u Poljskoj. Ipak, uprava i dalje dovodi u pitanje mogućnost konkurentne proizvodnje u tim nemačkim fabrikama nakon 2030. godine.
U Cvikauu je, međutim, u poslednje vreme ipak uspelo da se značajno smanje troškovi proizvodnje. Istorija i identitet grada čvrsto su povezani sa automobilskom industrijom – automobili se ovde proizvode još od 1904. godine. Najkasnije od 2020. godine, kada su u Cvikauu sa proizvodnih traka počeli da silaze isključivo električni automobili, fabrika Mosel smatrana je svetionikom transformacije. Oko fabrike su se tokom decenija razvili brojni dobavljači.
„U regionu je decenijama građena tehnološka baza znanja“, kaže za list taz An Hip sa instituta za inovacije i stvaranje vrednosti u ruralnim područjima Thünen. „Zatvaranjem fabrike, koje bi kratkoročno možda bilo povezano sa uštedom troškova, gubi se svo to znanje.“ Mreže dobavljača nastale su kroz dugogodišnju saradnju zasnovanu na poverenju i neposrednim kontaktima. Njihovo jednostavno napuštanje bilo bi pogubno ne samo za konkretnu lokaciju. Dugoročno bi moglo da se osveti i samoj grupaciji u međunarodnoj konkurenciji, smatra Hip.
Industrijski istraživač Paleške kritikuje upravu Volkswagena jer želi da štedi, ali osim toga ne pokazuje pravi koncept za budućnost. Kineski proizvođači automobila, uz snažnu finansijsku podršku vlade u Pekingu, odavno su postali tehnološki lideri u oblasti elektromobilnosti. Američke kompanije dominiraju u oblasti softvera. Sada nemački proizvođači, poput Volkswagena, moraju da se pobrinu da ponovo postanu svetski lideri, kaže Paleške – na primer razvojem novih tehnologija baterija, strategija reciklaže ili autonomne vožnje. „U svim tim oblastima u Nemačkoj postoje određene inicijative. Ali sve su one mnogo manje ambiciozne nego u kineskim ili američkim kompanijama.“
Pošto investicije počinju da daju rezultate tek nakon nekoliko godina, moguće je da do tada neće biti moguće garantovati radna mesta u nemačkoj automobilskoj industriji, priznaje Paleške. U tom slučaju se sve češće razmatra prenamena fabrika, na primer za potrebe odbrambene industrije ili kineskih proizvođača automobila. Ekološke organizacije predlažu proizvodnju klimatski prihvatljivih električnih autobusa.
I An Hip želi da uprava bude spremnija na ulaganja. „Naravno, to je rizično.“ Ipak, Volkswagen je jedna od najvećih automobilskih grupacija na svetu i raspolaže značajnim kapacitetima za istraživanje i razvoj, kao i visokokvalifikovanom radnom snagom. „Upravo imajući u vidu sve intenzivniju globalnu konkurenciju za buduće tehnologije, uprava bi na istraživanju i razvoju trebalo poslednjem da štedi.“
Izvor: autorepublika
