Piše: Anica Telesković
Široko rasprostranjene mere podrške stanovništvu u globalnoj energetskoj krizi poput smanjenja akciza na benzin nose veliki trošak za budžet, tvrdi MMF. S druge strane, profesorka na Univerzitetu u Masačusetsu Izabela Veber tvrdi da je veća inflacija veći trošak za nacionalne račune? Ko zbog blokiranog Ormuskog moreuza gubi, ko dobija, ko će profitirati, a ko će proknjižiti dvostruke gubitke? Oni koji kroje ekonomsku politiku sveta, guverneri i ministri finansija 191 zemlje, koji su se prošle nedelje našli Prolećnoj skupštini MMF-a i Svetske banke Vašingtonu, moraće da nađu odgovor na pitanje kako da siromašni slojevi iz aktuelne krize ne izađu još siromašniji, a bogati još bogatiji. Ili neće?
За ОКО портал из Вашингтона
„Pogledajte boju izveštaja, boju moje kravate i njihovih haljina.“ Ovim rečima je Rodrigo Valdez, direktor Fiskalnog odeljenja Međunarodnog monetarnog fonda prošle nedelje u Vašingtonu, na Prolećnoj skupštini MMF-a i Svetske banke, počeo predstavljanje jednog od najvažnijih izveštaja koje MMF objavljuje.
Izveštaj o fiskalnoj stabilnosti tradicionalno ima ljubičaste korice, a Valdez i njegov kolega Davide Furčeri tog jutra stavili su ljubičaste kravate. Ljubičasta je bila i haljina njihove koleginice Ere Dable Noris, zamenice direktora Fiskalnog odeljenja, a u ljubičastom sakou i ružičastoj haljini tog jutra na binu u konferencijskoj sali izašla je i Tatjana Moso iz Sektora za komunikaciju MMF-a.
Ali, ništa u izveštaju koji su tog jutra predstavili nije bilo ni ljubičasto ni ružičasto, jer je energetska kriza u Persijskom zalivu drugim bojama već prefarbala globalnu privredu.
„Globalna kretanja ostaju nepovoljna“, rekao je Valdez i dodao da se svet suočava sa višim kamatnim stopama nego ranije. „Ako uporedimo ovaj petogodišnji period sa petogodišnjim periodom pre pandemije, realne kamatne stope su danas oko 0,6 procentnih poena više. To je ono što zemlje zapravo plaćaju. Kao rezultat toga, očekuje se da će javni dug nastaviti da raste. U našem referentnom scenariju, globalni dug do 2028. godine dostiže 99% svetskog bruto domaćeg proizvoda i prelazi granicu od 100%“, izjavio je Valdez i dodao da taj nivo duga svet nije imao još od Drugog svetskog rata.
Veliki, globalan i asimetričan šok
A kad smo kod boja, prognoze koje su se čule i brojevi koji su izneti na Prolećnoj skupštini MMF-a i Svetske banke bili su u boji sakoa generalne direktorke MMF-a Kristaline Georgijeve – crvene.
„Pogledajte ove crvene lampice na mapi“, rekla je Georgijeva uoči početka skupštine. Na binu u konferencijskoj sali izašla je u crvenom sakou, a iza nje na video-zidu bila je mapa Persijskog zaliva. Crvene tačke na toj mapi koje su blinkale bile su uništena energetska infrastruktura. To je razlog zašto će cene nafte ostati visoke, prognoze rasta globalne privrede niže, a inflacija veća.
„Čak i naš najoptimističniji scenario podrazumeva smanjenje prognoze rasta. Zašto? Zbog značajnih oštećenja infrastrukture, poremećaja u snabdevanju, gubitka poverenja i drugih dugoročnih negativnih posledica“, izjavila je Gergijeva. „Uzmimo kao primer katarsku rafineriju Ras Lafan koja je proizvodila čak 93% tečnog naftnog gasa u Persijskom zalivu. Od toga je oko 80% išlo u azijsko-pacifički region, koji se sada suočava sa ozbiljnim nestašicama goriva“, nastavila je Georgijeva, dodajući da ova rafinerija ne radi još od početka marta, a da će za njenu obnovu biti neophodno tri do pet godina. To je razlog zašto se i u najoptimističnijem scenariju cene nafte neće vratiti na nivo od 72 dolara za barel, na kome su bile pre 28. februara i izbijanja sukoba na Bliskom istoku.
Krizu koja nas je pogodila, Kristalina Georgijeva opisala je kao „klasičan šok na strani ponude, veliki, globalan i asimetričan“.„Veliki je jer je globalna dnevna ponuda nafte smanjena oko 13%, a tečnog prirodnog gasa za oko 20%. Globalan je jer sada svi plaćamo više za energente, a lanci snabdevanja su poremećeni širom sveta. Asimetričan je jer njegov uticaj zavisi od blizine sukoba, od toga da li ste izvoznik ili uvoznik energije, kao i od novca koje zemlja ima u budžetu, ali i monetarnog prostora“, objasnila je.
Nakon što je Prolećna skupština otvorena, Kristalina Georgijeva se u sredu, 15. aprila na bini u konferencijskoj sali pojavila u drugom sakou, Ali je opet bio iste boje – crvene. „U svojoj kancelariji imam mapu zemalja članica. Ona pokazuje gde je njihova pozicija kada je reč o uvozu energenata, ali i koliki je njihov fiskalni prostor za reagovanje“, rekla je generalna direktorka MMF-a.
Tog dana u Vašington je stigla i delegacija iz Srbije koju su činili zvaničnici iz Narodne banke i Ministarstva finansija, predvođeni ministrom Sinišom Malim.
„Ja nisam video njenu mapu, ali vam kažem da smo mi, što se naših javnih finansija tiče, apsolutno stabilni“, rekao je ministar finansija Siniša Mali u Vašingtonu. „Imamo dovoljno novca ako treba više da reagujemo kako bismo održali stabilnost cena naftnih derivata. Mi nećemo dozvoliti da vidimo nagli rast cena dizela, nagli porast cena benzina na pumpama, jer to uništava privredu.“
Ni publika Prolećne skupštine nije videla mapu Kristaline Georgijeve, ali bi na njoj verovatno pisalo da Srbija uvozi 90% gasa i 80% nafte, da je planirani budžetski deficit za ovu godinu 3%, a nivo javnog duga iznosi 41,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Preporuke i nedoumice
I oni koji mapu iz kancelarije Kristaline Georgijeve nisu videli, čuli su preporuke generalne direktorke MMF-a. Prvi savet uputila je guvernerima centralnih banka: „Moj savet je dobro razmislite pre nego što skočite.“
A skok je, naravno, rast kamata, jer je to način na koji guverneri obaraju inflaciju.
„Kada je reč o monetarnoj politici, u zemljama gde je ona bila dobro usklađena pre šoka, i gde inflatorna očekivanja ostaju stabilna, pristup „sačekaj pa vidi“ je ispravan. U drugim zemljama može biti potrebna rana reakcija“, dodala je Georgijeva.
Savet su dobili i ministri finansija: „Kada je reč o fiskalnoj politici, već neko vreme upozoravamo da javni dug ograničava budžetski prostor. Ono što je sada drugačije u odnosu na kovid je to što imamo kumulativni, odnosno zbirni efekat šoka za šokom. To je gurnulo dug na opasno visoke nivoe. Globalni javni dug je na putu da premaši 100% bruto domaćeg proizvoda do 2029. godine, što je nivo koji nije viđen od perioda nakon Drugog svetskog rata“, upozorila je na ovaj scenario, o kome je govorio i Rodrigo Valdes, direktorka MMF-a. „Dakle, kako bi održali kredibilitet fiskalne politike, vlasti moraju pažljivo da balansiraju između očuvanja budžetske ravnoteže i zaštite onih koji su najteže pogođeni i imaju najmanju sposobnost da se prilagode.“
Šta ovo znači, manje diplomatskim rečnikom rekao je Rodrigo Valdez, direktor Fiskalnog odeljenja MMF-a: da sveobuhvatne subvencije cena ili smanjenje akciza (baš ono što je Srbija primenila u ovoj krizi) nisu najbolji recept. „One narušavaju cenovne trendove, za budžet su skupe, regresivne su i teško ih je ukinuti“, objasnio je on.
„Međunarodni efekti prelivanja zbog kontrole cena mogu biti veliki“, rekao je Valdez. „Evo jednog jednostavnog primera: ako je ponuda nafte potpuno fiksna u kratkom roku i polovina zemalja u suštini ne dozvoljava promenu cena, rast cena na globalnom nivou biće dvostruko veći, jer u tom slučaju samo polovina potrošnje mora da preuzme celokupno prilagođavanje. To je nešto što je prilično rizično za svetsku ekonomiju zato što mi ne možemo, tom politikom, da proizvedemo više nafte. Dakle, iako bi to možda imalo smisla iz perspektive jedne male zemlje, ako bi svi to radili bili bismo u velikom problemu. Zato je veoma važno da se oskudica odražava kroz cene, jer moramo da se prilagodimo realnosti.“
A to prilagođavanje realnosti znači samo jedno – rast cena benzina.
Koji je trošak veći
Na pitanje RTS-a kako da kreatori ekonomske politike u malim zemljama kao što je Srbija, koje su uz to i uvoznice energenata, budu sigurni da veća inflacija neće na kraju doneti i veće troškove od ograničenja cena, odgovorila je Era Dabla Noris, zamenica direktora Fiskalnog odeljenja.
„Mi pratimo šta zemlje rade širom sveta i to na veoma sveobuhvatan način. Gledamo koje vrste mera zemlje uvode. Ono što vidimo jeste da zemlje primenjuju širok spektar politika. Neke smanjuju prihode, na primer kroz smanjenje PDV-a ili akciza, druge uvode mere na strani rashoda, a treće koriste mere kontrole cena. Iako je još rano da se procene budžetski troškovi ovih mera, postaje jasno da je fiskalni odgovor do sada mnogo umereniji nego tokom energetske krize 2022. godine. Delimično zato što nije sasvim jasno koliko će situacija trajati, pa zemlje ne reaguju velikim paketima kao tada.“
„Ipak, neke važne lekcije smo naučili iz 2022. godine i sličnih kriza“, rekla je Dabla Noris za RTS. „Iako široke mere podrške stanovništvu i zamrzavanje cena mogu da ublaže inflatorni udar na domaćinstva, jer one zaista deluju, budžetski troškovi tih mera mogu biti veoma visoki. U okruženju gde je fiskalni prostor ograničen i gde vlade imaju mnogo različitih izazova, ne samo kratkoročno nego i srednjoročno, mi zagovaramo disciplinovaniji pristup ublažavanju posledica.“
Taj disciplinovaniji pristup, kako kažu zvaničnici MMF-a, znači da mere podrške stanovništvu sada moraju biti ciljane i treba da pogode samo najugroženije slojeve stanovništva, a ne sve.
„Ali, Srbija zato, za razliku od drugih zemalja, nema rast inflacije“, odgovorio je na ove primedbe ministar finansija Siniša Mali.
Rast potrošačkih cena u martu u Srbiji iznosio je 2,8 odsto, što je u granicama cilja Narodne banke Srbije. U Izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama, MMF je naveo da će inflacija u Srbiji ove godine biti 5,2%. Ipak, istog dana kada je izveštaj objavljen, saopštenjem se oglasila i beogradska kancelarija MMF-a i na neki način najavila reviziju te prognoze.
U tom saopštenju se navodi da je referentna projekcija za Srbiju zaključena na dan 10. marta i da pretpostavlja rast potrošačkih cena nakon ukidanja uredbe o ograničenju marži u maloprodaji. Nakon toga, vlasti su smanjile akcize na gorivo, a dosadašnji podaci o inflaciji ukazuju na umereniji rast cena hrane i osnovnih potrepština. Kao rezultat toga, inflacija bi mogla biti niža od one koja je predviđena u referentnom scenariju, objašnjava se u saopštenju. Međutim, dodaje se da neizvesnost i dalje ostaje visoka.
Akcize i budžet
Misija MMF-a, predvođena Anet Kjobe, krajem ove nedelje (23. aprila) dolazi u Beograd i ostaje do 5. maja u okviru treće revizije aranžmana iz predostrožnosti koji Srbija ima sa Fondom. Nakon toga objaviće ažurirane projekcije o inflaciji i privrednom rastu (trenutna procena je na 2,8%).
Za Srbiju je trenutno najvažnije pitanje koliki budžetski prostor je za MMF prihvatljiv kada je reč o smanjenju akciza. I koji nivo će misija predvođena Anet Kjobe smatrati „velikim troškom za budžet“.
Ministar finansija Siniša Mali u Vašingtonu je za RTS rekao da je Vlada Republike Srbije akcize na gorivo smanjila 25% i da je po osnovu gubitka prihoda od akciza to trošak od oko pet milijardi na mesečnom nivou, što je oko 42 miliona evra mesečno. Ako je ukupan BDP ove godine planiran na više od 90 milijardi evra, onda to znači da je ukupan godišnji trošak ovih mera do kraja godine 0,5% BDP-a, što za Fond verovatno neće predstavljati problem.
Ali, problem bi moglo da bude drugo najavljeno smanjenje akciza koje bi na godišnjem nivou, prema računici predsednika republike Aleksandra Vučića, za budžet predstavljalo trošak od 1,3 milijarde evra. To je više od 1,3 odsto BDP-a, i bez treće revizije aranžmana i bez dolaska MMF-a u Beograd jasno je da bi takva dodatna mera bila kvalifikovana kao „veliki trošak“. To je verovatno i razlog zašto se drugo smanjenje akciza (iako ga je predsednik republike najavio) još nije desilo. Jer sa povećanjem troškova od 1,3% BDP-a pitanje je da li bi Srbija prošla treću reviziju programa sa Fondom. Uostalom, mnogo toga biće jasnije krajem maja, kada se revizija aranžmana završi.
Iz Vašingtona je ministar finansija Siniša Mali za RTS rekao da „sa ovom merom možemo da izdržimo sigurno četiri, pet, šest meseci“. Mislio je, naravno, na prvo smanjenje akciza od 25%, i dodao da se nada da kriza neće trajati toliko.
„Ali ono što je predlog MMF-a, je da razmotrimo targetirane mere, nakon toga, ako je već toliki pritisak. Da vidimo da podržimo najsiromašnije slojeve stanovništva i da napravimo razliku između onih koji mogu da podnesu krizu i onih koji manje mogu da je podnesu. Gledamo primere iz Nemačke i iz nekih drugih zemalja kako i šta oni planiraju. Ali nijedna zemlja nema jasan odgovor na ovu krizu, nigde nije napravljen program koji se primenjuje uspešno ili neuspešno, nego su svi iznenađeni ovim ratom i sad pronalaze način kako da reaguju“, izjavio je ministar finansija za RTS i dodao da se nada da će mere koje je Srbija do sada primenila (puštanje iz rezervi dizela i benzina, ako bude bilo potrebno i smanjenje akciza uz ograničenje izvoza) biti dovoljne da se to ne prelije na ukupnu inflaciju. Najavio je i da će se ekonomska politika menjati u zavisnosti od toga kako se globalne okolnosti budu menjale.
Skuplji ili jeftiniji benzin
Siniša Mali se u Vašingtonu sastao i sa direktorom MMF-a za Evropu Alfredom Kamerom. Detalji tog razgovora ostali su iza zatvorenih vrata. Nije poznato da li je bilo reči o merama koje su u ovoj krizi primenili kreatori srpske ekonomske politike, ali je Kamer u intervjuu za emisiju Oko ponovio stav MMF-a o širokim merama smanjenja akciza. Čak je i za oktavu bio oštriji u odnosu na ostale zvaničnike Fonda.
Na direktno pitanje može li gledaocima RTS-a da objasni zašto je za njih loše da benzin bude jeftiniji, Kamer je odgovorio sledeće: „Jeftin benzin sam po sebi nije loš. Ali ono što sada vidimo jeste da imamo šok u globalnoj ponudi nafte i gasa na tržištu, pri čemu je tražnja veća od ponude. Suština je da ponuda i tražnja moraju da se dovedu u ravnotežu. To znači da treba smanjiti potrošnju nafte i gasa. Najbolji način da se to postigne je preko cena. Veće cene će istisnuti sa tržišta one potrošače kojima nafta i gas nisu toliko neophodni. To je ideja usklađivanja ponude sa tražnjom. Loša ideja je kontrola cena, jer je to veoma skupa, netipična mera i mi želimo to da izbegnemo. Ono što kritikujemo jeste što takve mere ne dovode ponudu i tražnju za energentima u ravnotežu. Obično te mere predstavljaju veliki trošak za budžet. Kada pogledate potrošnju energije, videćete da najviše goriva troše najbogatiji. Zato, kada vlasti donose takve mere, najviše pomažu upravo bogatijima.“
„Zato zemlje u regionu upozoravamo da jednostavno nemaju para u budžetu za to“, nastavlja Kamer. „Imate mnogo prečih stvari na koje možete da potrošite budžetski novac. Ne možete da rasipate svoje resurse. Zato treba da razmotrite mere koje će zaštititi po prihodima najniži sloj stanovništva, one koji ne mogu da se izbore sa rastom cena energije. Dajte im jednokratnu novčanu pomoć, nadoknadite im trošak povećanjem prihoda. Ono što mi tvrdimo je da je to mnogo jeftinije.“
„Analizirali smo krizu koju je izazvalo obustavljanje ruskog gasa 2022. godine“, kaže Alfred Kamer. „Ono što smo otkrili jeste da su fiskalni troškovi krize širom Evrope u proseku iznosili 2,5 odsto BDP-a. Zatim smo analizirali šta se dešava ako se pomoć usmeri ciljano, i to ne samo na najugroženije i siromašne, već i na 40 odsto stanovništva sa nižim prihodima, dakle na 40 odsto populacije. To je već skoro polovina vaše zemlje. I otkrili smo da bi takva jedna ciljana podrška koštala 0,9 odsto BDP-a. Dakle, 1,5 odsto BDP-a je potrošeno ni za šta, otišlo je ljudima kojima ta pomoć zapravo nije ni bila potrebna. A kada samo pomislim na sve pritiske na javnu potrošnju koji su pred vama, kao što su izgradnja boljeg obrazovnog sistema, obezbeđivanje zdravstvene zaštite u budućnosti. Mislim da bi srednja klasa želela da joj te usluge budu dostupne. Zašto onda trošiti novac na glupe subvencije za energiju“, rekao je Kamer.
Dobitnici i gubitnici
S druge strane, među svetski poznatim ekonomskim autoritetima koji zagovaraju mere ograničenja cena benzina je Izabela Veber, profesorka na Univerzitetu u Masačusetsu, koja se takođe poziva na lekcije iz krize koja je nastala posle 2022. godine, posle rata u Ukrajini.
Nedavno je za britanski „Gardijan“ napisala autorski tekst u kome navodi da se možda ne zna kako će se ova kriza završiti, ali se zna ko će iz nje profitirati, a da smo tu lekciju naučili 2022. godine.
„Neto prihodi javno kotiranih naftnih i gasnih kompanija te godine dostigli su 916 milijardi dolara na globalnom nivou, što je više nego u prethodnim godinama. Sjedinjene Američke Države bile su najveći pojedinačni dobitnik: kompanije sa sedištem u SAD ostvarile su 281 milijardu dolara“, napisala je Veberova.
Iako evropske brojke deluju skromnije u poređenju sa SAD, i evropske naftne i gasne kompanije ostvarile su desetine milijardi dolara više profita nego u prethodnim godinama. Te, 2022. godine, čak je i srpska naftna kompanija NIS ostvarila veliki profit (787 miliona evra).
Izabela Veber veruje da će i sada naftne kompanije širom sveta ostvariti sličan „talas ekstra profita“. Računici MMF-a, prema kojoj najveći deo novca od državnih subvencija odlazi najbogatijim slojevima stanovništva, ona suprotstavlja drugu računicu. „Rezultat je jasan. U SAD, 50% profita pripalo je najbogatijem jednom procentu stanovništva. A donjih 50% populacije – oko 66 miliona domaćinstava – dobilo je samo 1% od tog profita. Najbogatijih 0,1%, odnosno oko 131.000 porodica, dobilo je 26 puta više nego cela donja polovina stanovništva“, napisala je Veberova za „Gardijan“.
A u kontekstu cene nafte i inflacije, Izabela Veber navodi da je kriza iz 2022. proizvela izrazitu „inflacionu nejednakost“. Preraspodela se odvijala kroz dva kanala. „Što ste siromašniji, veći deo budžeta trošite na osnovne stvari poput energenata. Domaćinstva sa nižim prihodima troše 3,3% budžeta na benzin, naspram 2,1% kod najbogatijih 20% u SAD – pa su bila nesrazmerno pogođena rastom cena. Istovremeno, profiti nastali tim rastom cena odlazili su gotovo potpuno u suprotnom smeru“, tvrdi ona.
Iskustvo iz 2022. godine nas, po njenoj oceni, uči da ne samo da su siromašniji više trpeli inflaciju, već i da su bogati bili zaštićeni upravo kroz mehanizam koji je druge osiromašivao.
„Ekstra profiti su skrivena preraspodela koja se dešava pri svakom naftnom šoku. Oni se ne vide u statistikama plata, ne aktiviraju automatske stabilizatore i potpuno su legalni, ali neprozirni – i ponavljaju se kroz sistem, kao što sada vidimo u kontekstu sukoba sa Iranom. Svi analitičari se slažu da će cena sirove nafte brzo dostići i premašiti 120 dolara po barelu – nivo na kojem je trgovano sredinom 2022. godine. Za Evropu, ovo može delovati kao ponavljanje istog scenarija. Evropa će ponovo plaćati višu tržišnu cenu energenata, pri čemu trošak snose uglavnom domaćinstva, a dobit uglavnom vlasnici finansijske imovine, dok će preduzeća pokušavati da prenesu rast troškova na potrošače, što će dodatno podstaći inflaciju“, navodi Veberova i dodaje da je, ako se sukob na Bliskom istoku nastavi, samo pitanje vremena kada će centralne banke podići kamatne stope kako bi obuzdale inflaciju, što bi dodatno otežalo već krhki oporavak od energetske krize 2022. godine.
Njeno uverenje je da, ako je šok sa rastom cena energenata trenutan, privremeno ograničenje cena ima smisla jer se tako zaustavlja sekundarni efekat rasta cena.
Šta to znači? Kad poraste cena benzina, poskupljuje sve – i hrana i sva roba široke potrošnje. Ako je šok trenutan, cene nafte porastu pa padnu, a kod cena hrane i svih drugih cena u koji se skuplji benzin ugradio to se ne dešava, već te cene ostaju visoke. Ograničenjem cena derivata sprečava se taj sekundarni prenosni efekat na sve druge cene, smatra Veberova. Njeno uverenje je da bi puštanje cene derivata da slobodno pliva na kraju za siromašne preko inflacije bilo mnogo veći trošak.
Direktora MMF-a za Evropu Alfreda Kamera u intervjuu za Oko pitali smo zašto se smatra boljom opcijom da se cene energenata sada puste da budu slobodne? Kako vlasti mogu biti sigurne da viša inflacija na kraju neće koštati više?
„Prvo, mi zapravo ne možemo mnogo da uradimo povodom cenovnog šoka i povećanja inflacije ove godine“, odgovara Kamer. „Cene energije su veće. Zato će energenti koje kupujete biti skuplji, i to će se odraziti na indeks potrošačkih cena. Ono na šta moramo da pazimo jeste da to vremenom ne pređe u rast cena svih ostalih dobara u ekonomiji, niti u rast plata. Jer ako dođe do sekundarnih efekata, ako se to ugradi u sve ostale cene, ako se inflaciona očekivanja povećaju, tada se stvara inflatorni zamah u ekonomiji. A znamo da je inflacija loša. Dakle, ne možemo da uradimo ništa u vezi sa šokom cena energije koji dolazi spolja. Ali možete nešto da uradite da inflacija ne dobije na dinamici. I zato centralne banke treba da rade svoj posao. To znači da mnoge centralne banke u istočnoj Evropi moraju da zaoštre monetarnu politiku.“
Sigurna šteta, ali kolika
A šta je u ovoj krizi drugačije u odnosu na prethodne energetske krize? Baš one crvene lampice koje je prvog dana pokazala Kristalina Georgijeva. Uništena energetska infrastruktura i trajno smanjena ponuda nafte i gasa. To znači da će, sve i da rat stane sutra, cene nafte ostati visoke jer će veća tražnja i niža ponuda cene držati na nivou većem nego pre početka rata.
U najoptimističnijem scenariju MMF-a cena nafte u proseku u ovoj godini biće 80 dolara za barel. A kako MMF presek globalne privrede pravi u šestomesečnim ciklusima, u onom prethodnom, oktobarskom računao je da će cena nafte ove godine biti manja 4,5 odsto. Na istoj pretpostavci Siniša Mali skrojio je i budžet za ovu godinu i to se vidi u obrazloženju ovog dokumenta.
Ako nije jasno da li je u pravu Izabela Veber, koja je za ograničenje cena, ili je u pravu MMF, koji smatra da cene benzina treba pustiti da budu slobodne, jasno je da cena nafte ove godine sigurno neće biti 60 dolara za barel, kako se to računalo u oktobru prošle godine. Biće veća. Kreatori ekonomske politike sada treba da pronađu balans između rasta cena s jedne strane i budžetskih troškova s druge strane.
U obe varijante, građane će sukob u Persijskom zalivu koštati, samo je pitanje ko će platiti manje, a ko više. I u računici Izabele Veber i u računici Kristaline Georgijeve, bogati dobijaju više. I kad raste cena energenata i kad država pomaže preko sveobuhvatnih subvencija i smanjenja akciza koje se odnose na sve slojeve stanovništva. Za njih je nova energetska kriza gotovo win–win situacija. A najveće pitanje za kreatore ekonomske politike širom sveta trenutno je kako da za one koji su na dnu ova situacija ne bude lose–lose. Kako da ne završe kao dvostruki gubitnici.
Oni koji kroje ekonomsku politiku sveta, guverneri i ministri finansija 191 zemlje članice MMF-a i Svetske banke, koji su se prošle nedelje našli u zgradi na Pensilvanija aveniji u Vašingtonu, gde se nalazi sedište Fonda, moraće da nađu odgovor na pitanje kako da ovi drugi, siromašniji, iz ove poslednje krize ne izađu kao gubitnici – i po osnovu veće inflacije koja ih više košta, i po osnovu manje državne pomoći, jer ako je podrška linearna bogati će svakako dobiti više.
A crvene lampice uništene energetske infrastrukture na mapi Persijskog zaliva u video prezentaciji generalne direktorke Kristaline Georgijeve dugo će da svetle. Čak i kad ovaj rat stane. Trebaće vremena da se obnovi uništena energetska postrojenja u zalivu.
Ormuz, tesnac širine 33 kilometra, nad globalnom privredom upalio je alarm. Kroz taj tesnac provlači se strah svakog ministra finansija i guvernera sveta. A račun tog sukoba dobiće svi građani sveta, bez obzira na to što u ratu ne učestvuju.
A ako se sukob u Persijskom zalivu nastavi, ako na sto dođu pesimističniji scenariji MMF-a, ako rast padne na 2%, a inflacija u proseku ode i na 6%, mnogi nacionalni računi zemalja širom sveta biće u boji sakoa generalne direktorke Kristaline Georgijeve sa godišnje skupštine – u crvenom.
