Oni koji s vremena na vreme popiju koju čašicu alkohola vrlo dobro znaju koliko on utiče na percepciju, reflekse i sposobnost komuniciranja. Međutim, određeni lekovi mogu izazvati i mnogo ozbiljnije posledice po zdravlje kada se konzumiraju sa alkoholom.
Mešanje lekova sa alkoholom se ne preporučuje ni u jednoj situaciji, premda u dodiru sa njim oni ili gube svoja lekovita svojstva ili dobijaju na “snazi”. Način na koji će se određeni lek “ponašati” u organizmu zavisi od doze medikamenta i alkohola unetih u organizam, opšteg zdravstvenog stanja, a naročito stanja jetre, konstitucije tela, pola i uzrasta. Samim tim, efekti mogu biti nepredvidivi.
U razgovoru sa magistrom farmacije, Marionelom Ivanković, otkrivamo na koji način se određene grupe lekova “ponašaju” kada se u organizmu nađu istovremeno sa alkoholom.
Interakcija alkohola sa određenim grupama lekova
Delovanje lekova u kombinaciji sa alkoholom zavisi od njihovog sastava. Neki lekovi mogu izgubiti jačinu svog dejstva, drugi pojačati dejstvo alkohola, dok pojedini pomešani sa alkoholom mogu dovesti i do fatalnih posledica!
Upravo zbog toga farmaceuti uvek naglašavaju da se uz lekove ne konzumira alkohol i da se uputstvo koje je priloženo pročita pažljivo i sa razumevanjem. Kako se “ponašaju” određene grupe lekova kada dođu u kontakt sa alkoholom u organizmu?
Kombinovani lekovi za prehladu (paracetamol + pseudoefedrin)
Kombinovani lekovi za prehladu su, naročito u ovom periodu, veoma zastupljeni. Ali, malo ko obraća pažnju na to da su oni najčešće sačinjeni od kombinacije lekova protiv bolova i alergija. Unošenjem alkohola u organizam za vreme korišćenja lekova za prehladu pojačava se dejstvo antihistaminika, što može dovesti do intenzivirane pospanosti i vrtoglavice.
Lekovi za snižavanje krvnog pritiska (enalapril, amlodipin, bisoprolol)
Antihipertenzivni lekovi se koriste za snižavanje povišenog krvnog pritiska, te se u kontaktu sa alkoholom njihovo dejstvo dodatno pojačava. Mogu se javiti ubrzani rad srca (tahikardija), mučnina i pojačano znojenje.
Analgetici i antireumatici (ibuprofen, diklofen)
U kontaktu sa alkoholom, dejstvo analgetika se pojačava, pri čemu se mogu pojaviti simptomi poput jake pospanosti, usporenog disanja i snižavanja moždane aktivnosti. U kombinaciji sa alkoholom, analgetici mogu izazvati i krvarenje u gastrointestinalnom traktu i toksični efekat na jetru, pri čemu u najgorem slučaju može doći i do fatalnog ishoda.
Lekovi protiv alergija – antihistaminici (loratadin, cetirizin)
Pri korišćenju lekova protiv alergija (antihistaminika) upotreba alkohola može izazvati simptome kao što su vrtoglavica i pospanost.
Antibiotici (penicilin, cefalosporin, eritromicin)
Konzumiranje alkohola za vreme korišćenja antibiotika može smanjiti njihovo dejstvo ili ga izmeniti. Simptomi koji ukazuju na nekompatibilnost alkohola i antibiotika ogledaju se u glavoboljama, akutnom bolu u stomaku, mučninama i povraćanju.
Lekovi za lečenje dijabetesa (metformin, gliklazid)
Konzumacija alkohola je krajnje nepoželjna prilikom upotrebe lekova za lečenje dijabetesa. Kao i kod većine lekova, i njihovo dejstvo se pojačava u kontaktu sa alkoholom, što može dovesti do ekstremnog snižavanja nivoa šećera u krvi, te gubitka svesti i kome.
Lekovi za smirenje – benzodiazepini (bromazepam, diazepam)
U kombinaciji sa alkoholom, sedativno dejstvo benzodiazepina se pojačava, te se mogu javiti pospanost, usporavanje disanja, narušenost koordinacije i smanjenje pažnje. Jedan od najvećih rizika jeste predoziranje, koje može dovesti i do gubitka svesti, pa i smrti.
Antidepresivi (sertalin, paroksetin)
Konzumacija alkohola za vreme uzimanja antidepresiva može izazvati poremećaje u radu centralnog nervnog sistema i snižavanje telesne temperature, pri čemu može doći i do hipotermije. Ujedno, krvni pritisak se može povećati i u najgorem slučaju izazvati srčani udar.
RTbalkan.
