Piše: Anica Telesković
„Budite što bliže ulaznim vratima Evropske unije, iskoristite sve prednosti statusa zemlje kandidata, ali nikada nemojte da postajete članica, i nikada im nemojte reći da ne želite članstvo“, rekao je Janis Varufakis danas na predavnju koje je održao u Beogradu. „Jer ako pristanete na članstvo, onda će vas kao Hrvatsku naterati da se odreknete svoje nacionalne valute, da uzmete evro, a to znači kraj vaše ekonomske politike, to znači da više nemate kontrolu nad centralnom bankom i nad vašim bankarskim sistemom.“
Janis Varufakis, bivši grčki ministar finansija, održao je danas, 10. septembra, predavanje u Beogradu na konferenciji koju je organizovala kompanija „Viza“, a kojoj su prisustvovali ovdašnji bankari i predstavnici finansijskog sektora
Predavanje u kongresnoj sali Hotela „Sent Ridžis“ počeo je retoričkim pitanjem šta je danas najvažnija vest u svetskim medijima.
„Šta god da otvorite, ‘Volstrit žurnal’, ‘Vašington post’, glavno pitanje je da li Amerika ulazi u krizu javnog duga, hoće li bankrotirati, da li je to nova Grčka“, ironično se nasmejao Varufakis.
A onda je na to rekao:
„Odgovor je ne. Zato što američka ekonomija ima sposobnost recikliranja. Sistem je tako napravljen da hrani sam sebe, da Amerika ne može da bankrotira. To je svet u kome živimo.“
Recikliranje Amerike
Taj sistem, kako kaže, nije uspostavljen 1944. godine u Breton Vudsu, kada je praktično postavljen dolarski umesto zlatnog standarda, već se to dogodilo početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je Amerika bila u sličnoj situaciju pred krizom duga.
„Ovaj sistem stvoren je u vreme kada je predsednik bio Ričard Nikson. On je razvio mehanizam zbog koga je danas irelevantno pitanje da li će Amerika bankrotirati. Te 1971. godine Amerika je imala veliki budžetski deficit i bila je pred krizom duga. Henri Kisindžer, u to vreme savetnik za nacionalnu bezbednost, pitao se kako da Amerika održi svoju dominaciju. Odgovor mu je dao tada mladi Pol Voker, koji je kasnije postao poznat kao šef FED-a, koji je smanjio inflaciju, ali je uzput razbio i Jugoslaviju“, rekao je Varufakis, misleći verovatno na dužničku krizu u koju je Jugoslavija upala osamdesetih zbog rasta kamata koje je Voker podigao.
Onda je publici u Beogradu ispričao na kojoj ideji je tada mladi Pol Voker izgradio finansijski sistem u kome danas živimo.
„Njegova ideja je bila da se zadužena Amerika još više zaduži, da još više poveća javni dug, ali da natera kapitaliste širom sveta da to plate“, objasnio je Varufakis. Amerika je, naime, u tom trenutku imala spoljno-trgovinski deficit sa svetom, a Vokerova ideja bila je da od zemalja koje imaju plus u spoljnotrgovinskoj razmeni SAD pokupi viškove.
„Tako su nastali američki blizanci deficiti: minus u spoljnoj trgovini i manjak u budžetu. Nemački ‘Mercedes’ je došao u Kaliforniju, dobio dolare, ali je te dolare vratio nazad i uložio u Volstrit. Volstrit je onda finansirao budžetski deficit tako što je kupovao državne dužničke papire i održavao dug. Ali, ulagao je i u nekretnine. I to je svet u kome danas živimo, svet u kome Amerika ima sposobnost da se reciklira“, objasnio je Varufakis.
Deindustrijalizacija Evrope
Govorio je Varufakis i o tome šta se u međuvremenu dogodilo sa Evropom, sa Evropskom unijom, koja je imala razvijenu tradicionalnu industriju i koja je i nastala kao zajednica proizvođača uglja i čelika.
„Bilo je to klasično kartelsko udruživanje“, našalio se Varufakis, ali je njegova poenta zapravo bila da je Evropa imala jaku i razvijenu industriju, ali je izmeštanjem svoje proizvodnje u Ameriku praktično se deindustrijalizovala i pristala da bude pesak na kome se drži američki finansijski sistem. „Evropa je kao zec uletela u američku zamku“, rekao je Varufakis.
Zatim je naveo da se tom i takvom sistemu u međuvremenu dogodio kolaps, a da je Volstrit preživeo tako što je od 2008. do korona krize 2020. godine naštampano 36.000 milijardi dolara. Te milijarde su uložene u „big tech“, najveće, najmoćnije i najuticajnije tehnološke kompanije na svetu, i u „klaud kapitalizam“, kako ga on naziva.
„U Americi nema mnogo stvarne, proizvodne ekonomije, ‘big tek’ dominira. Međutim, istovremeno sa američkim štampanjem para širom sveta sprovodile su se mere štednje. Mi u Grčkoj smo šampioni štednje“, rekao je Varufakis.
Dok je Evropa deinvestirala, dodao je, neki drugi su proizvodili. „Kina je to radila. Zato danas može da proizvede automobil koji je jeftiniji i bolji od ‘folksvagena’. Nova genijalna ideja za rast evropske privrede sada je ulaganje u naoružanje. U Evropi su ludi za rastom namenske industrije. Pa je i ‘Folskvagen’ svoje proizvodne pogone ustupio ‘Rajnmetalu'“, rekao je Varufakis.
Pregovori o grčkom dugu
Pred beogradskim bankarima prisetio se Varufakis i pregovora o grčkom dugu, nakon što je Siriza dobila izbore u Grčkoj 2015. godine.
„Kada sam otišao na prve pregovore u Brisel, rečeno mi je: ‘Imamo vremena’. Pitao sam koliko. ‘11 do 23 dana’, bio je odgovor. Toliko je dana Grčku delilo od bankrota. I znate šta su mi predložili kao genijalno rešenje? Da unapred naplatimo 100% godišnjeg poreza preduzetnicima. ‘Da uništim jedini zdravi deo grčke ekonomije?’, pitao sam. ‘Ja sam dobio politički mandat da to ne radim.’ Onda je Volgang Šojble, nemački ministar finansija, lupio šakom o sto i rekao: ‘Zbog izborne volje u Grčkoj nećemo menjati ekonomski sistem Evropske unije'“, ispričao je Varufakis.
Prepričao je i razgovor sa Lari Smersom, nekadašnjim američkim ministrom finansija.
„Kada smo se sastali rekao mi je: ‘Janis, pre nego što počnemo razgovor, zanima me da li si insajder ili autsajder? Da li si od onih kojima je stalo do istine ili ostaješ u našem krugu poverenja?'“
Iz publike je dobio pitanje šta je odgovorio Lariju Samersu.
„Rekao sam mu da sam u krugu poverenja, ali čim vidim da je to na štetu grčkog naroda, izlazim. Izašao sam posle 60 dana“, odgovorio je Varufakis.
„Možda se vama ovde čini da je Donald Tramp idiot“, nastavio je. „Možda i jeste, ali ljudi oko njega sigurno nisu. Ako pažljivo slušate šta govori Skot Besent, sekretar Trezora Sjedinjenih Američkih Država, videćete da Donald Tramp danas radi isto što je radio i Ričard Nikson – održava u životu finansijski sistem koji se samoreciklira i koji omogućava Americi da ima blizance deficite i da kupi tuđe viškove“, rekao je Varufakis.
Razgovor sa Varufakisom
Srbija i EU
Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, pitao je Varufakisa zašto misli da Srbija ne treba da bude članica EU, naročito s obzirom na činjenicu da je dve trećine našeg izvoza usmereno na evropsko tržište, a da iz Evrope u Srbiju dolazi kapital.
„Budite što bliže ulaznim vratima, ali ne ulazite“, odgovorio je Varufakis. „Jer kad prihvatite evro, to će biti kraj vaše ekonomske politike. Nećete više moći da uredite sistem kako hoćete.“
„Šta onda da radimo? Da budemo deo Evropske ekonomske zajednice?“, pitao je Petrović.
„Zašto da ne“, rekao je Varufakis i raširio ruke.
Pre nego što je sišao sa bine, uz aplauz publike u kongresnoj sali Hotela „Sent Ridžis“, Janis Varufakis je okupljenima rekao kako je prvi put u Beogradu bio 1969. godine. Iz Atine je s roditeljima tada došao vozom.
„Jugoslavija je tada bila i slobodnija i razvijenija od Grčke“, setno se prisetio.
