Nakon iscrpljujućeg dana teže nam je da se bavimo aktivnostima koje zahtijevaju napor, planiranje i samokontrolu. S druge strane, aktivnosti koje donose brzo zadovoljstvo bez mnogo truda postaju posebno privlačne, objašnjava psiholog Ksenija Gerasimova.
Postoji i psihološka strana ovog problema – ako je čovjek tokom cijelog dana ispunjavao obaveze, pridržavao se rasporeda i rješavao tuđe probleme, uveče želi da oseti da barem dio vremena pripada isključivo njemu, piše Komsomoljska pravda.
Zato je zadržavanje uz serije, igrice i kupovinu sa interneta često znak da nam je preko potreban kvalitetan odmor i mogućnost da tokom dana samostalno raspolažemo svojim vremenom.
Serije, video-igrice i noćna kupovina na internetu funkcionišu po sličnom mehanizmu. Sve ove aktivnosti vešto aktiviraju sistem nagrađivanja u našem mozgu, u kojem važnu ulogu ima hormon dopamin.
Najviše nas, pritom, privlači faktor nepredvidivosti. Ne znamo šta će se dogoditi u sljedećoj epizodi, koji bonus ćemo dobiti u igrici ili kakav ćemo lijep predmet ugledati kada prelistamo stranicu kataloga.
Savremena industrija digitalne zabave veoma je dobro naučila kako da aktivira upravo one mehanizme koji nas zadržavaju pred ekranom. Epizode se same nastavljaju, ciklusi u igricama su što kraći, a preporuke su prilagođene svakom korisniku. Umornom čovjeku preostaje samo da sve to “upija”.
Scenaristi i reditelji su, osim toga, i vrsni primenjeni neurobiolozi. Oni majstorski koriste cliffhanger – završavaju epizodu u najdramatičnijem i najuzbudljivijem trenutku, ostavljajući glavno pitanje bez odgovora.
U tom trenutku naš mozak trenutno reaguje na nedovršenu radnju i neizvjesnost. Tako “progutamo” neurobiološku udicu i ostajemo ispred ekrana do jutra.
Noćna kupovina na internetu takođe može da bude varljiva. Kada nam nedostaje sna, teže procenjujemo rizike, pa kupovina postaje način emocionalne kompenzacije.
Iako nam gledanje serija i igranje igrica prividno pomažu da se oslobodimo stresa, ove aktivnosti pred spavanje zapravo povećavaju mentalnu i emocionalnu uzbuđenost i narušavaju kvalitet sna. Kasno odlaženje na spavanje otežava oporavak organizma, povećava umor i može da doprinese pojačanom stresu, anksioznosti i depresivnim simptomima. Tako nastaje začarani krug u kojem umor podstiče potrebu za digitalnom zabavom, a ona dodatno pogoršava odmor.
Umjesto telefona, pred spavanje treba birati aktivnosti koje pomažu opuštanju, poput šetnje, čitanja, razgovora sa bliskim ljudima, tuširanja ili laganog istezanja. Preporučuje se i uvođenje večernjih rituala, poput prigušivanja svjetla i zapisivanja obaveza za naredni dan. Serije, igrice i kupovina nisu problem sami po sebi, već onda kada postanu jedini način za oslobađanje od stresa i počnu da narušavaju san.
Izvor: RTbalkan.
