Odlazak u krevet i buđenje u isto vrijeme svakog dana važnije je od toga koliko dugo spavate, prema nedavno objavljenoj studiji australijskih, američkih i britanskih istraživača objavljenoj u časopisu Sleep.
Drugim rečima, ako spavate šest sati svake noći, ali u redovnom ritmu, izloženi ste manjem riziku od rane smrti nego ako spavate osam sati, dok svake noći idete u krevet u različito vreme.
Studija je obuhvatila 60.977 subjekata iz UK Biobanke, velike biomedicinske baze podataka koja sadrži detaljne genetske i zdravstvene informacije o više od pola miliona ljudi. Prosečna starost ispitanika bila je nešto ispod 63 godine, a u roku od osam godina umrli su 1859. Istraživači su otkrili da je veća regularnost kada je u pitanju spavanje bila povezana sa 20 do 48 odsto manjim rizikom od smrtnosti bez obzira na uzrok. Takođe, redovno spavanje je povezano sa 16 do 39 posto manjim rizikom od smrti od raka, kao i 22 do 57 posto manjim rizikom od kardiometaboličke smrti, što uključuje kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 i komplikacije povezane sa gojaznošću.
„Trajanje spavanja je i dalje bilo važno: ljudi koji su dugo i redovno spavali imali su najmanji rizik od rane smrti. Ali kraći, redovniji san je u većini slučajeva bio povezan sa nižim mortalitetom od dužeg, nedoslednog sna. To je dobrodošla vest za ljude čiji posao i porodica zahtevaju otežavaju postizanje preporučenih sedam do devet sati noću“, rekao je koautor studije dr Angus Berns sa Harvarda za Wall Street Journal.
„Mnogi ljudi se osećaju ograničeno društvenim ili radnim zahtevima. Ako barem zaspite u redovnom ritmu, učinićete nešto za svoje zdravlje. Međutim, čak i najzdraviji spavači imaju izvesne varijacije u vremenu spavanja i buđenja. Pokušajte da smanjite ovu varijabilnost u vremenu. Držite vreme spavanja i buđenja u roku od jednog do dva sata”, dodao je Berns.
Nesporno je da ljudi na Zapadu danas u proseku spavaju sat ili dva manje nego pre nekoliko decenija, a mnogi su hronično neispavani. Jedno istraživanje je pokazalo da se oko 20 odsto ljudi retko ili skoro nikada ne probudi odmorno. Ali nedostatak sna je veoma opasan: petina saobraćajnih nesreća je povezana sa umorom. Nesanica direktno utiče na zdravlje, što pokazuje nekoliko epidemioloških studija objavljenih u poslednjih deset godina. Na primer, u časopisu Sajens objavljena je studija koja ukazuje na vezu između smanjenog broja sati sna kod ljudi i povećanja gojaznosti i dijabetesa. Ovo se objašnjava činjenicom da nedostatak sna remeti mehanizam koji utiče na naš apetit i stimuliše glad.
Studija na 10.000 britanskih državnih službenika u periodu od 17 godina pokazala je da su oni koji su spavali pet sati ili manje imali skoro dvostruko veće šanse da prerano umru od raznih uzroka, posebno kardiovaskularnih bolesti, od onih koji su spavali osam sati. Jedna studija sugeriše da nedostatak sna povećava aktivnost amigdale, bademaste strukture u mozgu koja reguliše raspoloženje i anksioznost.
Najbolje vreme za spavanje je noć. Noćni san izaziva nižu telesnu temperaturu i veću koncentraciju „hormona spavanja”, melatonina. Naučnici već nekoliko godina upozoravaju da mobilni telefoni i elektronski uređaji u spavaćoj sobi ometaju san. Jedan od problema je što LED ekrani emituju plavo svetlo koje ometa proizvodnju melatonina u mozgu. Zbog toga naučnici savetuju da izbegavamo elektronske uređaje sat vremena pre spavanja. Takođe, spavaća soba treba da bude hladna i tamna. Meditacija pre spavanja takođe može pomoći ljudima koji imaju problema da zaspe. Ako i pored svega toga ne možete da zaspite, ustanite i uradite nešto opuštajuće umesto da pokušavate da se naterate da zaspite, savetuju naučnici.
