Oni koji pokušavaju da smršaju se svakodnevno susreću sa brojnim iskušenjima i izazovima: miris brze hrane i vrućeg peciva mami sa svakog ćoška, prodavnice su prepune raznih “grickalica” a na društvenim okupljanjima se često služi ukusna hrana… Ako podlegnemo iskušenju i prekršimo dijetu, osećamo se loše i često sebe “grdimo”, ali stručnjaci smatraju da samokritikovanje može samo da pogorša rezultate. Umesto toga, za efikasno mršavljenje, bolje je da sebi dozvolimo da grešimo.
Proces mršavljenja je mentalni i fizički izazov. Osim što moramo da se pridržavamo određenog restriktivnog režima, ne možemo da “pobegnemo” od ukusne (ali uglavnom nezdrave) hrane, nismo uvek u prilici da vežbamo ili da nađemo odgovarajuće namirce, a ponekada jednostavno “pokleknemo”, pa pojedemo čokoladicu ili čips.
Ipak, ove vrste “malih neuspeha” zapravo mogu da nam budu od pomoći, jer nas mogu naučiti kako da se bolje kontrolišemo u budućnosti, kao i da primenjujemo samosaosećanje.
Nežnošću prema sebi do manje kilograma
“Mnogi ljudi brinu da će samosaosećanje prerasti u samozadovoljstvo i navesti ih da se pomire sa neadekvatnošću, ali studija koju smo sproveli je odličan primer kako samosaosećanje može pomoći ljudima da budu uspešniji u ispunjavanju svojih fitnes ciljeva”, rekao je dr Šarlot Hagerman, asistent profesor istraživanja na koledžu i glavni autor studije koja je objavljena u časopisu “Apetit”.
Studija je otkrila da su oni koji su imali više samosaosećanja kada bi se suočili sa neuspehom imali mnogo veći uspeh u samokontroli ishrane i vežbanja samo nekoliko sati nakon propusta, nego oni koji su bili samokritični.
Istraživači iz Centra za nauku o težini, ishrani i životnom stilu na Univerzitetu Dreksel želeli su da utvrde da li bi samosaosećanje, to jest ophođenje prema sebi sa istom pažnjom i ljubaznošću kao što bismo se ophodili prema svojim voljenima, pomoglo onima koji pokušavaju da smršaju.
U istraživanju je učestvovalo preko 100 ljudi koji su pokušavali da izgube težinu kroz grupni program promene životnog stila.
Za ovaj eksperiment, kršenje režima ishrane definisano je kao konuzumiranje veće količine hrane nego što je planirano, konuzimiranje vrste hrane koju učesnici nisu nameravali da jedu ili jedanje u vreme kada nisu smeli da jedu.
Ispitanici su više puta dnevno popunjavali ankete u kojima su se opisivali svoje raspoloženje, da li su prekršili plan ishrane, u kojoj meri su praktikovali samosaosećajnost kao odgovor na navedene propuste, koliko su imali samokontrole tokom jela, kao i kojih navika vežbanja su se pridržavali.
“Put ka postizanju teških ciljeva, posebno gubitka težine, pun je neuspeha. Praktikovanje samosaosećanja pomaže ljudima da se izbore sa samoporažavajućim mislima i osećanjima. Zauzvrat, oni mogu brže da nastave da slede svoje ciljeve”, rekao je Hagerman.
Dodaje da to ne znači da bi trebalo da sebi dozvolimo da često kršimo postavljena pravila, već da ne budemo isuviše okrutni prema sebi kada pokleknemo i preskočimo vežbanje ili odaberemo manje zdrav obrok za ručak. Između ostalog, samokritika lako dovodi do stresa i nezadovoljstva, što zapravo može da nas podstakne da se prejedamo ili čak poptpuno odustanemo od cilja.
Drugim rečima, kombinacija samosaosećajnosti i samodiscipline mogu da budu efikasan sistem koji će nam pomoći da smršamo, ali bez samokažnjavanja i obeshrabrenja.
