U kom dijelu dana osjećate najveći stres? Da li je to ujutru, kada se spremate za posao, popodne kada vas uhvati saobraćajna gužva ili možda uveče kada decu treba spremati za spavanje? Sigurno da se odgovori razlikuju, ali je jedan odgovor preovladavao kod većine ispitanika u nedavnoj naučnoj studiji.
Stres je vrlo relativna pojava i kod većine ljudi se odgovor na njega razlikuje. Drugim rečima, nešto što vas “izbaci iz koloseka” drugoga neće ni najmanje potresti. Ipak, postoje određene situacije koje većinu odraslih potpuno poremete.
Isto tako, kada je reč o najstresnijem delu dana odgovori variraju zavisno od porodičnog statusa, vrste posla i organizacije života. Ali bez obzira na to, i ovde postoji određeno doba dana koje većina odraslih bez razmišljanja navodi kao najstresnije.
Koji deo dana se smatra najstresnijim
Odgovor na ovo pitanje dali su istraživači UanPol koji su ispitali na hiljade odraslih. Odgovori 51 procenta ispitanika bili su isti: u prvih par trenutaka nakon buđenja, što je prosečno oko 8 časova i 15 minuta ujutru.
Kao najčešće uzročnike stresa u ranim jutarnjim časovima ispitanici su naveli gubitak ključeva od stana (odnosno, njihovo teško pronalaženje), konfuziju oko toga šta obući, kao i spremanje mališana za vrtić ili školu, prenosi Dejli Mejl.
Prosečno odrasli tokom spremanja za posao izgube oko 20 minuta i 28 sekundi zbog nepredviđenih okolnosti, komplikacija ili nesrećnih slučajeva, što je na godišnjem nivou više od 120 sati. Imajući ovo u vidu, ne iznenađuje činjenica da su odrasli pod tolikim stresom.
Šta je još pokazalo istraživanje
Više od polovine ispitanika, odnosno 51 procenat, naveo je da tokom dana nema dovoljno vremena da završi sve svoje obaveze, kao i da dobar deo zadataka uvek prenesu u naredni dan. Osim toga, najmanje 35 posto njih je navelo da je početak radnog dana gotovo jednako stresan kao i jutro.
Nadu ne uliva ni činjenica da je 35 posto ispitanika izjavilo da ne zna kako da organizuje svoje vreme da bi uživalo u aktivnostima koji ih čine srećnim, dok je 37 procenata navelo da su potpuno smetnuli sa uma svoje potrebe i mala zadovoljstva.
Istraživači koji su učestvovali u pomenutoj studiji ovu priliku su iskoristili da još jednom napomenu koliko stres i nervoza u odraslom dobu mogu uticati na razvoj demencije. Po njihovom mišljenju, briga o mentalnom zdravlju i pronalaženje odgovarajućih odgovora na stres moraju biti u prioritetu.
Sociolozi se uključili u istraživanje i dali savete za mirnija jutra
Srećom, rezultati ovog istraživanja nisu ostali bez odgovora sociologa, koji su se uključili kako bi odraslima (sa decom, ili bez) dali poneki savet za mirnija, manje stresna jutra. Evo šta su oni preporučili:
- pripremanje svih stvari uveče, kako se ujutru ne bi stvarala tenzija
- kreiranje jednostavnijeg plana na jutro za sve članove porodice, tako da se većina stvari radi rutinksi, “po automatizmu”
- buđenje roditelja bi trebalo da bude najkasnije pola sata pre buđenja dece, kako bi oni imali dovoljno vremena za sebe
- roditelji bi trebalo da procene koje aktivnosti mogu delegirati deci, tako da ih oni obavljaju samostalno
- korišćenje gedžeta bi trebalo da bude maksimalno ograničeno ujutru, kako se ne bi gubilo dragoceno vreme
- korišćenje tajmera može biti od koristi dok aktivnosti ne postanu rutina
RTbalkan.
