Umesto kraha rublje, čemu se Zapad nadao kada je uveo Rusiji najšire sankcije od Drugog svetskog rata, ruska ekonomija je – ojačala
Sada je potpuno jasno da je Rusija pobedila zapadni režim sankcija koji je imao cilj da osakati njenu ekonomiju i prisili je na povlačenje iz Ukrajine, piše “Njuzvik”.
Umesto kolapsa, ruska ekonomija ubrzano raste, navodi sajt dodajući da je ruski BDP porastao za impresivnih 5,5 procenata u trećem kvartalu 2023.
“Ironično, Rusi rade bolje od onih koji su im uveli sankcije”, piše “Njuzvik” i napominje da je američka ekonomija porasla za 2,4 odsto, nemačka beleži gubitke, a u celini u EU je porasla za manje od 1 odsto.
Od februara 2022. pa narednih godinu dana, zapadne zemlje uvele su Rusiji najširi režim sankcija od Drugog svetskog rata, uključujući nekoliko hiljada pojedinaca, preduzeća, državnih institucija, što je izazvalo samo blagu recesiju 2022. koju su Rusi brzo preokrenuli.
Kako, pita “Njuzvik” i daje odgovor jednostavno: “Rusi imaju mnogo zlata, žita, nafte i prijatelja, što su sve efikasno iskoristili da poraze sankcije”.
U martu 2022. zemlje članice G7 zamrzle su 300 milijardi dolara rezervi Centralne banke Rusije, što je otprilike polovina ruskih deviznih rezervi u to vreme. Umesto da se “rublja pretvori u krš”, ruska banka je veoma brzo krenula da vezuje rublju za zlato i to potkrepila ogromnim zlatnim rezervama i proizvodnim kapacitetom.
Za tri meseca ovakve ekonomije, Rusija je dobila na vremenu da preusmeri trgovinu energentima sa Evropom na Kinu i Indiju, nudeći im popuste.
Danas 90 odsto ruskog izvoza nafte ide u ove dve zemlje. Evropa, koja je ranije dobijala 40 odsto ruskog izvoza sirove nafte sada dobija samo 4 do 5 odsto.
“Njuzvik” piše da su Rusi sakupili ogromnu “flotu u senci”, nazivajući tako naftne tankere koji zaobilaze sankcije. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, Rusija trenutno izvozi 7,5 miliona barela nafte dnevno, tek nešto manje od Saudijske Arabije.
Rusi su potom postali kreativni u zaobilaženju sankcija tako što su regrutovali prijatelje poput Irana, Turske, Kine, Severne Koreje i Kirgistana da pomognu u pretovaru visokotehnološke robe poput mikročipova, dronova i automobila. Na primer, uvoz zapadnih automobila i delova u Kirgistan porastao je za neverovatnih 5,500 procenata u prvih devet meseci 2023.
Rusija je ostala najveći svetski proizvođač prirodnih dijamanata i značajan izvoznik.
Uprkos zapadnim sankcijama, ruski udeo u globalnom izvozu pšenice se zapravo povećao u poslednje dve godine. Zahvaljujući globalnom zagrevanju, Rusija je imala još jednu veliku žetvu i nada se da će imati još više žita kako se Sibir zagreva.
Sredstva Centralne banke Rusije su zamrznuta, ali i dalje pripadaju Rusiji. Neki spoljnopolitički zapadni savetnici predlažu da se ova imovina zapleni i preda Ukrajini.
“To je veoma glupa ideja. Uzimanje sredstava ohrabrilo bi skoro sve da pronađu alternativu dolaru. Ako je alternativa da izgubite sav novac ako nervirate Vašington, ljudi će pronaći način. Ništa ne bi više ne bi ujedinilo ruski narod u mržnji prema Zapadu, u podršci Putinu i rešenosti da se rat nastavi od krađe onoga što smatraju svojim novcem”, piše “Njuzvik”.
Predviđa da bi u tom slučaju Putin zaplenio svu zapadnu imovinu u Rusiji.
U tekstu se zaključuje da su sankcije jeftine, lako se uvode, ali retko donose rezultate.
“Ekonomske sankcije sigurno nisu promenile ishod u Ukrajini. Kijev je bez ljudi, novca, artiljerijskih granata i bez vremena. Zapad treba da prestaje da daje novac čoveku koji ima rupu u džepu”, piše “Njuzvik”.
