Delimično pomračenje Sunca 12. avgusta biće vidljivo i iz Srbijei sa Balkana, dok će se u pojedinim delovima Evrope posmatrati kao potpuno. Kada se smrači, pažnju ljubitelja neba preuzeće Perseidi – jedan od najpoznatijih meteorskih rojeva, čiji se maksimum aktivnosti očekuje upravo u noći 12. na 13. avgust.
Avgust će ove godine prirediti neobičan nebeski spektakl. U sredu, 12. avgusta, Mesec će preći ispred Sunca i izazvati pomračenje koje će iz različitih delova sveta izgledati drugačije. Dok će stanovnici određenih područja videti kako Mesec potpuno prekriva Sunce, iz Srbije će moći da se posmatra samo delimično pomračenje.
Astronomski događaj biće posebno zanimljiv jer se događa u periodu kada su aktivni i Perseidi – meteorski roj poznat po velikom broju svetlih meteora koji tokom avgustovskih noći ostavljaju kratke svetle tragove na nebu. Iz Nase navode da Perseidi dostižu maksimum aktivnosti sredinom avgusta i da su među najpoznatijim meteorskim rojevima.
Iz Srbije samo delimično pomračenje
Za razliku od potpunog pomračenja Sunca iz 1999. godine, koje je ostalo u sećanju mnogih u Srbiji, ovogodišnji događaj iz naših krajeva neće imati isti izgled.
U Beogradu će delimično pomračenje početi oko 19.26, maksimum će biti dostignut oko 19.45, a sve će se završiti u 19.49. Prema astronomskim proračunima, u trenutku maksimuma biće zaklonjen deo Sunčevog diska.
Delimično pomračenje Sunca
Razlika u odnosu na 1999. godinu posledica je položaja posmatrača u odnosu na putanju Mesečeve senke. Potpuno pomračenje moći će da vide samo posmatrači unutar relativno uske zone.
Potpuno pomračenje 12. avgusta preći će preko delova Grenlanda, Islanda, severne Rusije i Španije, dok će veliki deo Evrope imati priliku da vidi delimično pomračenje.
U Španiji će se potpuna faza videti u delovima severnog i centralnog dela zemlje, dok će u većim gradovima poput Madrida i Barselone pomračenje biti delimično.
Zašto pomračenje ne izgleda isto svuda
Pomračenje Sunca nastaje kada se Mesec nađe između Zemlje i Sunca i njegova senka padne na deo Zemljine površine.
U području potpune senke, odnosno umbre, Sunce može biti potpuno zaklonjeno. Šire područje polusenke obuhvata mesta sa kojih se vidi samo delimično pomračenje.
Zato isti astronomski događaj za posmatrače na različitim mestima može izgledati potpuno drugačije. Negde će Mesec zakloniti samo deo Sunčevog diska, dok će se drugde Sunce pretvoriti u uski srp. Unutar putanje totaliteta, Sunčev disk biće u potpunosti prekriven.
Tokom potpune faze, kada Mesec u potpunosti zakloni svetli deo Sunca, postaje vidljiva Sunčeva korona – izuzetno spoljašnje i veoma slabo sjajno područje Sunčeve atmosfere koje je inače nadjačano sjajem Sunca.
Upravo zato potpuna pomračenja imaju veliki značaj za astronomiju. Tokom njih naučnici mogu da proučavaju koronu i druge pojave koje je uobičajeno teško posmatrati zbog jakog Sunčevog sjaja.
Pogled ka Suncu samo uz odgovarajuću zaštitu
Samo pomračenje nije opasna pojava, ali gledanje direktno u Sunce jeste. To važi i tokom delimičnog pomračenja, kada Sunce može delovati manje blistavo nego obično.
Za direktno posmatranje Sunca potrebne su odgovarajuće naočare za posmatranje pomračenja ili drugi namenski solarni filteri. Obične sunčane naočare ne pružaju dovoljnu zaštitu.
Poseban oprez potreban je pri korišćenju teleskopa ili dvogleda – oni se ne smeju usmeravati ka Suncu bez odgovarajućeg solarnog filtera. Nasa preporučuje i indirektne metode posmatranja, poput projektovanja lika Sunca, za one koji nemaju odgovarajuću opremu.
Kada se završi dan, stižu „zvezde padalice“
Za ljubitelje noćnog neba ne završava se sve sa pomračenjem.
U noći 12. na 13. avgust očekuje se maksimum aktivnosti Perseida, jednog od najpoznatijih meteorskih rojeva. Iz Nase objašnjavaju da Perseidi dostižu maksimum sredinom avgusta i da pod povoljnim uslovima mogu da prirede veoma upečatljiv prizor.
Ove godine uslovi za posmatranje dodatno su zanimljivi jer se maksimum Perseida poklapa sa mladim Mesecom, pa će mesečina manje ometati posmatranje slabih meteora.
Perseidi nisu zvezde koje „padaju“. Reč je o sitnim česticama materijala koje je za sobom ostavila kometa 109P/Svift–Tatl. Kada Zemlja prolazi kroz taj trag materijala, čestice ulaze u atmosferu velikom brzinom i zagrevaju se, stvarajući svetle tragove koje sa Zemlje vidimo kao meteore.
Naziv „Perseidi“ potiče od sazvežđa Perseja, iz čijeg pravca na nebu meteori prividno dolaze. Njihovi svetli tragovi, međutim, mogu se pojaviti na različitim delovima neba.
Jedan dan, dva različita nebeska prizora
Tako će 12. avgust biti zanimljiv dan za sve koji vole da posmatraju nebo: najpre će pažnja biti usmerena ka Suncu i prolasku Meseca preko njegovog diska, a nekoliko sati kasnije ka tamnom noćnom nebu i meteorima.
Iz Srbije neće biti moguće videti dramatičan prizor potpune tame kakav će imati posmatrači u zoni totaliteta. Ipak, delimično pomračenje biće vidljivo i iz naših krajeva, dok će noć ponuditi sasvim drugačiji prizor – Perseide i njihove kratkotrajne svetle tragove.
Potpuno pomračenje biće jedan od glavnih astronomskih događaja godine za delove Evrope, dok će se iz Srbije videti samo delimična faza. Nasa navodi da će pomračenje 12. avgusta preći preko Grenlanda, Islanda, delova severne Rusije i Španije.
Za posmatrače u Srbiji zato će 12. avgust biti svojevrsni astronomski „dvostruki program“ – prvo Mesec ispred Sunca, a zatim, kada dnevna svetlost ustupi mesto noći, pogled ka nebu i Perseidima.
