Ronilački tim počeo je da instalira vodootporne zvučnike u okeanu kod obale Jamajke kako bi uz pomoć zvuka mora pokušali da pomognu da se koralni greben vrati sa ivice opstanka. Takozvano akustično obogaćivanje samo je jedna od nekoliko metoda koje naučnici primenjuju da bi podržali razvoj života na korlanim grebenima.
Severna obala Jamajke nekada je služila kao spremna scenografija za scene u trileru o Džejmsu Bondu Nije vreme za umiranje. Ali danas, ispod tih istih tirkiznih talasa, odvija se misija za život: trka da se koralni greben vrati sa ivice opstanka.
Međutim, alati koje tim ronilaca nosi na morsko dno nisu ono što biste očekivali da pronađete u kompletu morskog biologa. Tim instalira vodootporne zvučnike na dnu okeana, a čovek koji predvodi ronioce nije naučnik.
„Totalno je drugačije od svega što sam ranije radio“, kaže Marko Baroti, umetnik iz Italije.
Pre pet godina, Baroti je počeo da stvara skulpture zasnovane na trodimenzionalnim snimcima nastalih skeniranjem korala. Inspirisalo ga je novo istraživanje koje sugeriše da bi zvuk mogao biti ključ za oživljavanje koralnih grebena koji se bore za opstanak.
„Zvuk je uvek bio okosnica mog rada, ali nikada na ovom nivou“, objašnjava Baroti.
Zvuk mora
Ljudskom uhu, podvodni svet može delovati prilično tiho, ali zdrav greben zapravo okružuje kakofonija buke. To je biološka simfonija pucketanja škampa, gunđanja riba i huka promenljivih struja. Greben koji umire je jezivo tih.
„Ako je greben živ uz zvuk, najverovatnije je da će ostati živ, zar ne? I ponovo se naseliti. A kada grebeni degradiraju, oni utihnu“, kaže Baroti.
Ribe i sićušni koralni organizmi koriste zvuk za navigaciju u ogromnim okeanima kako bi pronašli mesto za život, tako da je logika jednostavna: ako vratite buku, morski život će je pratiti.
Projekat zato koristi podvodne zvučnike koji reprodukuju snimljene zvuke zdravog grebena 14 sati dnevno, a napajaju se solarnim panelima koji plutaju po površini.
Studija o Velikom koralnom grebenu
Studija objavljena u časopisu Priroda (Nature) pokazala je moć onoga što je poznato kao „akustično obogaćivanje“. Istraživači su na Velikom koralnom grebenu otkrili da puštanje zdravih zvukova grebena privlači ribe u degradirana područja, pri čemu se njihova populacija udvostručuje za samo šest nedelja. Ne samo da je stiglo više riba, već se i raznovrsnost vrsta povećala za 50 odsto, što je ključni faktor za dugoročnu otpornost grebena.
Grebeni pokrivaju tek jedan procenat okeanskog dna, ali podržavaju 25 odsto celokupnog morskog života. Oni su ključni u našem snabdevanju hranom i služe kao prirodna barijera, štiteći priobalna imanja od najvećeg udara katastrofalnih oluja. Od 1950. godine, svet je izgubio približno polovinu svojih koralnih grebena zbog prekomernog izlovljavanja ribe, zagađenja i klimatske krize.
Koren krize je zagađenje koje zagreva našu planetu. Sagorevanjem fosilnih goriva, oslobađamo ugljen-dioksid koji deluje kao omotač koji zadržava toplotu oko Zemlje. Okean je bio primoran da apsorbuje oko 90 odsto tog viška toplote.
Izbeljivanje koralnog grebena je posledica porasta temperature morske vode
To dovodi do „morskih toplotnih talasa“ – produženih perioda abnormalno visokih temperatura mora koji su u suštini okeanski ekvivalent šumskog požara. Rekordni morski toplotni talas 2023. godine pretvorio je karipske vode u „vruću kadu“, uzrokujući da korali izbace šarene alge koje žive u njihovim tkivima. Ovaj proces, poznat kao izbeljivanje, ostavlja korale belim, gladnim i podložnim bolestima.
Li-En Rando, instruktorka ronjenja koja je iz porodice koja se bavi ronjenjem već decenijama, bila je svedok ovog pada iz prve ruke.
„Postaje sve tiše. Zaista je tužno reći da sam mnogo puta videla degradaciju u poslednjih 10 godina“, kaže Li-En. Rando je snimila sebe kako pliva kroz sablasno bele, izbeljene grebene 2023. godine.
„Jednostavno se osećate beznadežno“, priča instruktorka ronjenja i dodaje da se tada često pita hoće li ikada ponovo videti takav greben.
„Provodadžisanje kod korala“
Projekat sa zvukom kao načinom za vraćanje koralnog grebena sa ivice smrti osmišljen je i da podrži rad lokalne Fondacije „Aligatorova glava“. Dekster Din Kolkuhun, šef istraživanja fondacije, kaže da mu se ideja odmah učinila dobrom. „Ja sam muzičar. Sviram klavir, tako da znam važnost i moć zvuka.“
Prema njegovoj oceni, akustični pristup je vitalni dodatak alatima njegove organizacije za zaštitu prirode. „To se savršeno uklapa u ono što pokušavamo da uradimo, a to je da obnovimo grebene koristeći što više metoda.“
Dok iz zvučnika trešte „hitovi“ zdravog grebena, istraživačica Betani Din radi u laboratoriji kako bi obezbedila „goste“ za zabavu.
Ona uzgaja fragmente korala i eksperimentiše sa asistiranim uzgojem, delujući kao „posrednik za spajanje korala“ kako bi pomogla organizmima da se razmnožavaju u svetu koji se zagreva i gde prirodna reprodukcija ne uspeva.
„Istražujemo kako možemo spojiti ova jaja i spermatozoide kako bismo zaista imali uspešno razmnožavanje“, navodi Dinova.
Na kraju, ovi fragmenti korala uzgajani u laboratoriji pričvršćuju se za Barotijeve podvodne skulpture. Rezultat je fuzija nauke i umetnosti koja bi mogla da počne da zamenjuje tišinu zvucima prosperitetnog ekosistema.
„Morate imati nade, zar ne? Mislim da postoji nada. Postoje naznake nade“, poručuje Li-En Rando.
Izvor: RTS
