Pasulj je vekovima bio hrana siromašnih, ali sve više istraživanja pokazuje da bi upravo on mogao da bude jedna od najvrednijih namirnica za dug i zdrav život. Dok se danas tržište preplavljuje skupim suplementima, proteinskim praškovima i egzotičnim supernamirnicama, ljudi koji žive najduže na svetu oslanjaju se na nešto mnogo jednostavnije, jeftinije i dostupnije gotovo svima.
Zanimljivo je da stanovnici takozvanih “Plavih zona”, područja u kojima je broj stogodišnjaka višestruko veći od svetskog proseka, jedu četiri do pet puta više mahunarki od prosečnog stanovnika Zapada. Bilo da je reč o crnom pasulju u Kostariki, bobu i leblebijama na Sardiniji, soji na Okinavi ili sočivu i crnookom grašku na grčkom ostrvu Ikarija, jedna namirnica pojavljuje se na gotovo svakom jelovniku ljudi koji dožive duboku starost.
Na prvi pogled njihove kuhinje nemaju mnogo zajedničkog. Sardinci kuvaju guste čorbe od boba i ječma, stanovnici Ikarije pripremaju mahunarke sa samoniklim biljem i limunom, Japanci svakodnevno jedu miso supu i tofu, dok se u Kostariki pasulj sa pirinčem služi uz gotovo svaki obrok. Uprkos velikim razlikama u kulturi, tradiciji i načinu života, upravo su mahunarke zajednička nit koja povezuje najdugovečnije populacije planete.
Jedan prehrambeni proizvod se isticao među svim ostalima
Fotografija: Shutterstock
Naučnici već godinama pokušavaju da otkriju koja je hrana najvažnija za dugovečnost. Jedno od najpoznatijih istraživanja sprovedeno je na više od 780 osoba starijih od 70 godina iz različitih zemalja i kultura. Tokom sedam godina istraživači su pratili njihove navike u ishrani i zdravstveno stanje.
Rezultati su bili iznenađujući. Od svih analiziranih grupa namirnica, upravo su mahunarke pokazale najjaču povezanost sa dužim životnim vekom. Istraživanje je pokazalo da je već dodatnih 20 grama mahunarki dnevno, što odgovara otprilike dvema kašikama kuvanog pasulja, povezano sa smanjenjem rizika od prerane smrti za oko 7 do 8 odsto.
Posebno je zanimljiva činjenica da se isti obrazac pojavio kod svih ispitanika, bez obzira na zemlju porijekla, način života ili zdravstveno stanje.
Zašto su pasulj, sočivo i leblebije toliko moćni?
Fotografija: Pixabay/ Pexels
Stručnjaci smatraju da se odgovor krije u jedinstvenom nutritivnom sastavu mahunarki. One sadrže velike količine biljnih proteina, ali bez zasićenih masti koje često prate meso i prerađene proizvode životinjskog porekla.
Istovremeno su izuzetno bogate vlaknima koja pomažu radu creva, snižavaju nivo lošeg holesterola i doprinose stabilnijem nivou šećera u krvi. Mahunarke sadrže i takozvani rezistentni skrob, koji se u organizmu ponaša slično vlaknima i hrani korisne bakterije u crevima.
Pored toga, bogate su magnezijumom, kalijumom, gvožđem, cinkom i folnom kiselinom, nutrijentima koje veliki broj ljudi ne unosi u dovoljnim količinama.
Zahvaljujući ovakvom sastavu, redovna konzumacija pasulja i drugih mahunarki povezuje se sa nižim krvnim pritiskom, boljom kontrolom šećera u krvi, manjim rizikom od dijabetesa tipa 2, boljim zdravljem srca i manjim nivoom hroničnih upala u organizmu.
Koliko pasulja jedu najdugovečniji ljudi na svetu?
Fotografija: Shutterstock
Prema procenama istraživača koji su proučavali Plave zone, stanovnici ovih područja u proseku pojedu oko jednu šolju kuvanih mahunarki dnevno.
To je višestruko više od prosečnog stanovnika zapadnih zemalja, koji često ne pojede ni nekoliko kašika nedeljno. Dodatni problem predstavlja činjenica da se mahunarke danas sve ređe nalaze u centru obroka, dok dominiraju prerađena hrana, brza jela i proizvodi bogati šećerom.
Najjeftinija superhrana koju već imate u svojoj kuhinji
Jedna šolja kuvanog pasulja sadrži oko 200 kalorija, približno 15 grama proteina i više od polovine preporučenog dnevnog unosa vlakana. Istovremeno pruža dug osećaj sitosti i može da bude odlična zamena za deo mesa u ishrani.
Upravo zbog toga mnogi nutricionisti danas smatraju da su pasulj, sočivo, leblebije i druge mahunarke među najpotcenjenijim namirnicama savremenog doba.
Možda tajna dugovečnosti nije skrivena u skupim preparatima i egzotičnim dijetama. Možda se već generacijama nalazi u tanjiru hrane koju su jeli naši bake i deke, a koju smo poslednjih decenija nepravedno zapostavili.
(Ona.rs)
