Ovaj Ford F-100 iz 1956. godine na prvi pogled deluje kao pažljivo restauriran primerak američkog klasika. Ipak, ispod preoblikovane karoserije krije se mašina koja bi bez problema mogla da zaseni brojne savremene sportske automobile. Projekat GT/FX, predstavljen na sajmu tjunerskih proizvoda SEMA koji se svake godine održava u Las Vegasu, je spojio jsedam decenija Fordove istorije s ekstremnim performansama i zanatskom izradom.
Kamionet je nastao po narudžbini kolekcionara automobila Tonija Peresinija, koji je želeo da ostvari viziju idealnog F-100. Za realizaciju je angažovao radionicu Fat Fender Garage iz Gilberta u Arizoni, a projekat je nadgledao njen osnivač i direktor Džejson Noel. Rezultat je nastajao pet godina, uz približno petnaest hiljada radnih sati, brojne ručno izrađene delove i potpunu rekonstrukciju mehanike. Procena je da je vrednost projekta viša od milion dolara (oko 889 hiljada evra), mada ovaj jedinstveni primerak nije namenjen prodaji.
Kupovinaautomobila
Osnova je potpuno nova šasija FF1 Performance, koju je Fat Fender Garage razvio u sopstvenoj režiji. Konstrukcija sa podesivim vešanjem je projektovana da kamionetu obezbedi preciznost upravljanja i stabilnost pri velikim brzinama, osobine koje se obično vezuju za sportske automobile. Za usporavanje su zadužene kočnice Wilwood sa šest klipova napred i četiri pozadi. Iza njih se nalaze felne HRE prečnika 20 inča, obuvene u pneumatike tipa Toyo Proxes Sport 2.
Karoserija je prošla kroz ozbiljnu transformaciju. Limarija je ručno proširena i oblikovana, krov i hauba su spušteni, a kabina je dodatno skraćena po visini za oko pet centimetara. Takav zahvat je podrazumevao uklanjanje horizontalnog dela karoserije i ponovno spajanje panela, čime je dobijena niža i šira silueta. Prošireni blatobrani i posebno izrađeni bočni pragovi dodatno naglašavaju stav vozila. Napred je postavljen izražen razdelnik vazduha, dok je pozadi prilagođen funkcionalni difuzor preuzet sa Mustanga Shelbyija GT350-a.
UporediVozila
Zanimljivo je da je originalna prednja maska ostala netaknuta, kao prepoznatljiv detalj koji povezuje projekat sa modelom iz 1956. godine. Branici i spoljašnji ukrasni elementi, umesto klasičnog hroma, dobili su keramički premaz Cerakote. Tu su i stakla ugrađena bez vidljivih gumenih zaptivki, retrovizori izrađeni od ugljeničnih vlakana i ručno izrađen tovarni prostor. Završna obrada izvedena je posebnom bojom u nijansi šampanjca, uz ručno dorađenu trkačku grafiku.
Kabina je podjednako udaljena od skromnog enterijera nekadašnjeg radnog kamioneta. Crna koža presvlači sportska sedišta i komandnu tablu, dok su fabričke analogne instrumente zamenili namenski merači prilagođeni očitavanju podataka motora. U centralni deo je ugrađen ekran multimedijalnog sistema, a klimatizacija je sakrivena iza jedne diskretne horizontalne ventilacione rešetke. Moderni audio-sistem zaokružuje opremu.
PopraviMotor
Ipak, najveće iznenađenje nalazi se ispod haube. Tamo radi Fordov 5,0-litarski Coyote V8 treće generacije, opremljen Whippleovim kompresorom. Snaga iznosi čak 811 „konja“, uz 1.017 Nm najvišeg obrtnog momenta. Desetostepeni Fordov automatski menjač 10R80 snagu prenosi na zadnje točkove.
F-100 se, posle sajma, vraća u privatnu garažu Tonija Peresinija. Njegov kamionet možda podseća na vozilo iz dedinog vremena, ali je po snazi, izradi i ambiciji projekat za sasvim novu generaciju automobilskih entuzijasta širom sveta.
AutoRepublika
Fotografije: Fat Fender Garage
