Oporavak pulsa posle vežbanja može biti pokazatelj zdravlja srca.
Ako vam srce snažno lupa dok se penjete uz stepenice ili ostajete bez daha dok trčite za autobusom, to može ukazivati na slabiju fizičku kondiciju. Međutim, za procenu zdravlja srca važno je i ono što se dešava nakon što se napor završi, što se meri pomoću testa oporavka srčane frekvencije. On pokazuje razliku između pulsa na vrhuncu fizičkog napora i pulsa jedan minut nakon prestanka aktivnosti.
Ovaj pokazatelj važan za procenu kardiovaskularnog zdravlja i može pomoći u predviđanju rizika od povišenog krvnog pritiska i srčanog udara. Loš rezultat može biti i rani znak upozorenja na druge zdravstvene probleme, uključujući povećan rizik od smrti.
Naučnici u Ohaju su još 1999. godine ispitali su oporavak srčane frekvencije kod 2.400 odraslih osoba, a zatim ih pratili šest godina. Utvrđeno je da su osobe čiji se puls sporije oporavljao imale približno četiri puta veći rizik od smrti tokom perioda praćenja. Slične rezultate kasnije su potvrdila i istraživanja u drugim delovima sveta.
Oporavak srčane frekvencije može biti pouzdan pokazatelj rizika od smrti iz različitih uzroka, čak i kod ljudi bez očiglednih srčanih oboljenja. Kod mlađih i sredovečnih osoba ovaj pokazatelj je, prema studijama, čak više povezan sa rizikom od smrti nego povišen krvni pritisak.
Kako da sami izmerite oporavak pulsa
Rezultat možete izračunati kod kuće uz pomoć štoperice i uređaja za merenje pulsa, poput pametnog sata. Ipak, pre nego što započnete novi program vežbanja, posavetujte se sa lekarom.
Za početak pripremite štopericu i nešto u šta ćete zabeležiti rezultate. Ako imate pametni sat ili drugi uređaj za praćenje aktivnosti, možete ga koristiti za merenje pulsa.
Kako ishranom sačuvati srce: Saveti Batuta za svaki dan
Kako ishranom sačuvati srce: Saveti Batuta za svaki dan
Zatim odredite maksimalnu srčanu frekvenciju. Taj podatak može prikazivati vaš uređaj, a možete ga približno izračunati i formulom: 220 minus broj vaših godina.
Sledeći korak je fizička aktivnost dovoljnog intenziteta da puls dostigne između 70 i 85 odsto maksimalne srčane frekvencije. To može biti trčanje, vožnja bicikla ili veslanje, u zavisnosti od vaše kondicije.
Odmah po završetku vežbanja izmerite puls dok je još povišen. Najjednostavnije je da to uradite pametnim satom. Ako ga nemate, stavite prste na vrat, brojte otkucaje tokom 10 sekundi i dobijeni broj pomnožite sa šest. Zatim sedite ili lezite i odmarajte tačno jedan minut, pa ponovo izmerite puls. Kada od prvog rezultata oduzmete drugi, dobićete vrednost oporavka srčane frekvencije.
Ako tokom vežbanja osetite vrtoglavicu, bol ili stezanje u grudima ili nedostatak daha koji nije srazmeran naporu, odmah prekinite aktivnost. Test nije namenjen osobama sa postojećim srčanim oboljenjima bez medicinskog nadzora.
Kako da protumačite rezultat
Što se puls brže smanjuje nakon fizičkog napora, to je oporavak bolji. Pad od najmanje 18 otkucaja u prvom minutu smatra se dobrim pokazateljem, mada rezultat može da varira u zavisnosti od faktora kao što je starost.
S druge strane, pad manji od 12 otkucaja u minutu može biti povezan sa povećanim rizikom od dugoročnih zdravstvenih problema.
Uloga vagusnog nerva
Vagusni nerv povezuje mozak sa srcem i drugim organima i pomaže telu da reguliše rad srca, varenje i reakcije na stres.
Tokom vežbanja telo se priprema za napor: Srce ubrzava rad kako bi mišići dobili dovoljno kiseonika. Kada prestanemo sa aktivnošću, organizam postepeno prelazi u stanje odmora, a puls počinje da se usporava. U tom procesu važnu ulogu imaju vagusni nerv i parasimpatički nervni sistem, koji pomažu telu da se smiri nakon napora.
Što je čovek u boljoj fizičkoj kondiciji, to njegovo telo obično efikasnije reguliše ove procese. Dobra aktivnost vagusnog nerva povezuje se i sa boljim mentalnim zdravljem, snažnijim imunim sistemom i manjim upalnim procesima u organizmu, prenosi Bi-Bi-Si.
