Kada moramo duže da žvaćemo (kao naprimer hrskavu hranu), jedemo upola sporije i konzumiramo manje hrane, a sitost osećamo mnogo brže, pokazala je jedna holandska studija. Drugim rečima, efikasan trik za mršavljenje leži ne samo u količini i nutritivnoj vrednosti, već i u teksturi našeg obroka. Na ovaj način, još uvek možemo da uživamo u nekim od omiljenih namirnica i da efikasno sprečimo prejedanje.
Kada je ručak imao tvrđu i hrskaviju teksturu, bez obzira na stepen obrade, ljudi unosili 26 odsto manje kalorija, pokazala je studija. Neke od namirnica koje su bile uključene su u ispitivanje su kuvani pirinač umesto mekog pire krompira, hrskava salata i pileća prsa umesto ribe. Pored toga, umesto manga, ispitanici su dobili svežu jabuku, umesto aromatizovanog napitka od jogurta običan gusti jogurt, a umesto tartar sosa su dobili salsu od paradajza.
U studiji u kojoj je učestvovalo 50 volontera, istraživači sa Univerziteta Vageningen su ponudili četiri slična obroka. Dva su klasifikovana kao maksimalno prerađena, a druga dva su bila minimalno prerađena. Po jedan obrok u svakoj kategoriji je bio hrskaviji, dok je drugi bio jednostavniji za konzumiranje, prenosi “Dejli mejl”.
Ako je obrok hrskav i tvrd, konzumiramo i do 300 kalorija manje
Svi obroci su imali istu količinu kalorija i slično su bili ocenjeni po tome koliko su dobrog ukusa. Međutim, ljudi koji su konzumirali tvrđu i hrskaviju hranu unosili su čak oko 300 kalorija manje. Istraživači veruju da je to zato što su morali mnogo duže da žvaću hranu pre gutanja, što može ljude da navede da više obraćaju pažnju na jelo i uspore brzinu konzumiranja obroka.
Najniži prosečan unos kalorija u studiji bio je 483 kalorije, kada su učesnici pojeli tvrđi, minimalno obrađeni obrok. Najveći unos, u proseku od 790 kalorija, dolazi iz mekanih, ultra obrađenih obroka.
“Već više od jedene decenije imamo dokaze da, kada ljudi biraju hranu koja je ih navodi da sporije jedu, kao što je hrskava ili tvrda hrana, mogu da unesu manju količinu kalorija, ali da se i dalje osećaju zadovoljno,” rekao je profesor Kiaran Forde, jedan od autora studije.
“Ono što je interesantno je da ljudi na ovaj način mogu da uživaju u svojoj omiljenoj hrani, ali će da spreče rizik od prejedanja. Mogu da jedu i da se osećaju sito, a ne kao da su sebi uveli dijetetske zabrane. “
Tim je prethodno uradio sličan eksperiment, u kome su otkrili čak i samo jedna šargarepa može da se jede tri puta sporije kada je isečena na velike komade i kada nema dodatni sos, kao što je majonez. U budućnosti žele da istraže da li tekstura obroka i brzina konzumiranja hrane mogu uticati na unos kalorija tokom dužeg, dvonedeljnog perioda. Njihov cilj je da pokažu da način na koji jedemo može uticati i na veličinu porcije.
