Najnovije istraživanje je pokazalo da određeni “lažni signali” koje nam telo šalje mogu biti uzrok prekomernog konzumiranja hrane i gojaznosti. Iako su ovi signali korisni za preživljavanje usled nestašice hrane, naučnici su utvrdili da za današnjeg čoveka više predstavljaju problem, nego pomoć.
Nova velika naučna analiza sugeriše da je najbolji način da se izgubi težina smanjenjem unosa ne samo šećera ili samo ugljenih hidrata, već i jednog i drugog zajedno. “Iako praktično sve hipoteze uvažavaju smanjenje unosa ultra-prerađene i “brze” hrane, često je nejasno da li fokus treba biti na smanjenju unosa šećera, na smanjenju ugljenih hidrata sa visokim glikemijskim indeksom, masti, polinezasićenih masti ili jednostavno povećanje unosa proteina”, istraživači pišu u svom radu.
“Ovde razmatramo različite hipoteze o ishrani koje su vezane za gojaznost. Smatramo da su navedene različite hipoteze uglavnom tačne, a iako spolja deluju nekompatibilno, sve se mogu objediniti na osnovu hipoteze poznate kao hipoteza preživljavanja fruktoze,” objašnjava doktor medicine Ričard Džonson sa medicinskog fakulteta Univerziteta Kolorado.
Fruktoza je vrsta šećera koja se prirodno može naći u voću, gde je uravnotežena vitaminima i vlaknima, tako da svakodnevno konzumiranje voća ne predstavlja problem. Pored toga, ljudsko telo može da proizvodi male količine fruktoze nakon konzumiranja ugljenih hidrata, kao što su glukoza i slana hrana.
Ipak, ako se glukoza dodaje u zaslađivače, kao što su beli šećer ili kukuruzni sirup, nivo ovakvih šećera u našoj ishrani se neprimetno može povećati.
Džonson i njegove kolege su otkrili da metabolizam fruktoze (fruktoliza) u telu izaziva pad jedinjenja zvanog adenozin trifosfat (ATP), koji obezbeđuje energiju za ćelijske procese u organizmu. Kada nivoi ATP-a padnu na dovoljno nizak nivo, to je signal za naše telo da nam treba više “goriva”, što dovodi do osećaja gladi, prenosi “Sajens alert (Science Alert)”.
Upravo to je ono što istraživači nazivaju hipotezom preživljavanja fruktoze, što povezuje različite teorije o uzrocima gojaznosti, čak i one koje izgledaju potpuno nekompatibilne, poput unosa masti u odnosu na unos ugljenih hidrata. “U suštini, ove teorije, koje stavljaju niz metaboličkih i dijetetskih pokretača u centar epidemije gojaznosti, predstavljaju delove slagalice koje su ujedinjene jednim poslednjim delom: fruktozom”, kaže Džonson.
Naučnici objašnjavaju da je fruktoza ono što pokreće naš metabolizam da pređe u režim “nedovoljno snage”, zbog čega izgubimo kontrolu nad apetitom, a nezdrava hrana postaje glavni izvor kalorija, koji podstiče gojenje. Navedeni režim “nedovoljno snage” je zapravo lažni signal koji nam telo šalje i tu nastaje problem: fruktoza samo oponaša stanje niske energije, tako što smanjuje ATP u ćelijama tela, čak i kada ima dosta raspoložive energije u obliku uskladištene masti. Drugim rečima, fruktoza sprečava telo da iskoristi tu uskladištenu energiju.
U nekim kontekstima, to može biti dobra stvar. Na primer, medvedi koji se pripremaju za hibernaciju mogu da sačuvaju svoje rezerve masti ako jedu voće, ali za ljude je malo drugačije. “Ovaj mehanizam zasnovan na evoluciji služi kao pomoć životinjama u skladištenju masti, kada je hrana još uvek dostupna, pre očekivane nestašice hrane”, pišu istraživači. Autori studije smatraju da, iako je osnovna uloga ovih lažnih signala da nam pomognu u preživljavanju, danas se ovakav efekat kreće od blagotvornog ka negativnom, jer dovodi do mnogih modernih bolesti zbog prejedanja, to jest prekomernog konzumiranja šećera, masti, ugljenih hidrata…
Naučnici su zaključili da navedeno otkriće treba dalje istražiti, ali da može biti vrlo značajno za buduće ispitivanje uloge fruktoze u kontroli apetita i prekomernom konzumiranju hrane.
RTmagazin.
