Iako je tokom karijere osvojio gotovo sve što se može osvojiti u svetu odbojke, porodica Vanje Grbića ostala je njegova najveća životna pobeda i oslonac. Više od dve decenije proslavljeni odbojkaš uživa u skladnom braku sa suprugom Sarom, sa kojom ima četvoro dece, a upravo o njima govori sa najviše emocija i zahvalnosti.
Gostujući u podkastu „Sigurno mesto“, otvorio je dušu i iskreno govorio o uspesima, odrastanju i roditeljima, a tema je bila i porodica Vanje Grbića koja ga prati kroz sve uspehe i izazove.
Na pitanje kako su izgledali njegovi i počeci njegovog brata Nikole, Vanja se sa posebnom emocijom prisetio detinjstva i roditelja koji su ih izveli na pravi put.
– Odrastao sam u patrijarhalnoj porodici, oca koji je došao vozom bez povratka iz Hercegovine, iz Pridvoraca i majke čiji su poreklom iz Popovog Polja isto iz Hercegovine. Znači hercegovačke porodice sa jasno definisanim, vrednostima, ulogama i tako dalje. Odrasli smo bez puno igračaka, igračke smo pravili ili se zanimali kao sva ostala deca od onoga što je bilo tu. Probali sve sportove, ali sa jasno definisanim stečenim navikama za rad.
– Zna se, posle škole se ide u baštu da se radi i posle možemo na stadion, to je obično bilo samo na pola sata. Već kad se ostali razilaze, mi dođemo i budemo tu malo i uvek smo imali tu želju da igramo. Pravila su bila da kada se upale svetla na ulici ili otac počne da spušta roletne na kući mi moramo da stignemo i pre nego što se spusti poslednja roletna, moramo da smo u kući. Ne interesuje ga gde smo, nema ono još minut, dva, to ne postoji.
Govoreći o ocu, Vanja nije krio koliko ga je upravo vojnička disciplina oblikovala za život i sport.
– Otac je bio general, bez generalskog čina, ali sa statusom maršala i meni je vojska zbog toga lako pala jer sam imao vojničku disciplinu. Moje prvo druženje sa odbojkom je počelo u 9. godini i to je bilo kratko, trenirali smo napolju dok je bilo lepo vreme i tek u 7. razredu sam ozbiljnije krenuo.
– U 8. razredu se prvi put naziralo da bih ja mogao da budem, kad smo osvojili školsko prvenstvo…Prvi razred srednje škole prelazim u gimnaziju, imamo školsku Olimpijadu, ja se povredim, uspeo sam da se oporavim ali mi je to bila baš traumatična povreda. Prvi set izgubimo, nestane struje i meni jedan saigrač kaže: “Sad igraš finale i možda nikad više, sad se igra svom snagom”. Sećam se da sam tada svaku loptu koja mi je došla igrao svom snagom, jer nisam želeo da zažalim da nisam dao sve od sebe. To je bio prvi i jedini put da me je otac zagrlio i poljubio. Tada sam odigrao najbolju utakmicu i on je znao da ću stići tu gde treba.
Ipak, kako kaže, figura majke bila je presudna za toplinu i ravnotežu u njihovom domu.
– Pomenuo sam oca, ali figura majke je bila ta koja je bila presudna, jer to što je otac zatezao i vukao, majka je objašnjavala, podržavala… I mislim da je njena figura ta koja je krucijalna. Majčinska ljubav je Božija ljubav, to je neverovatno. Jako je teško biti objektivan kad se priča o roditelju i detetu. I mi težimo da uvek ulepšamo i podignemo ono što je možda naša realna okolnost. Retki su oni koji to mogu.
– Roditelji su primer svojoj deci i deca uče gledajući roditelje. Moja majka je uspevala da i vrhunske stvari prikaže i da sakrije i sačuva slabosti, a bilo ih je. To je način na koji majka, žena čuva i vodi porodicu. Žene su te koje jako dobro sve vide i tačno znaju kako da se ponašaju, postave i vode priču.
Porodica Vanje Grbića najveća je snaga i oslonac
Porodica Vanje Grbića danas je centar njegovog sveta, a o supruzi Sari govori sa posebnom zahvalnošću i divljenjem. Upravo u najtežim trenucima, kako priznaje, njena podrška bila je ključna.
– Ono što me je vodilo kroz život jeste jedna rečenica pokojnog oca: „Predaja je gora od poraza“. Ja sam došao do trenutka da sam poljubio nulu na računu, ali imao sam sreću da imam ženu koja me je savetovala da kupim stan u Novom Sadu i kuću u Beogradu. Da nije bilo toga, ja ne znam kako bih. I sve što sam radio imao sam jako veliku sreću da sam imao slobodu da mogu da ne razmišljam o svemu tome, deca i ostalo, jer je ona bila tu. Tako da ja sam mogao da se posvetim tome da stvaram za porodicu. Da nije bilo toga – nula. Jeste li čuli nekada da neka ženska osoba u 25. godini kada je na vrhuncu karijere, uzme, skloni je i kaže ja hoću da se bavim svojom decom i svojom porodicom? Moja žena je jedna jedina.
– Ne znam čime sam to zaslužio, ali verovatno da je i ona shvatila prvo koga ima pored sebe i apsolutno podržava sve ono što radim, sve što radimo, svi smo u tome, cela porodica. I ovaj kamp koji radimo, svi smo tu. Moja supruga i deca su non-stop tu. Dve starije ćerke ne mogu uvek da budu tu jer studiraju u Americi, obe su u Kanzasu, ali uz obećanje da će da se vrate kada završe.
Govoreći o roditeljstvu, Vanja Grbić otkrio je da se trudi da svojoj deci bude podrška, ali ne i prepreka na putu odrastanja.
– Dobro slušam. Umem i ja da se “zabičim”, ali nisam kao moj otac. Pravičan sam, ali trudim se da izađem iz njegove senke jer kažu da jako podsećam na njega, i temperamentom i svime, ali trudim se da stimulišem moju decu, da sve što rade, rade iz srca. Da je sastavni deo života greška i da treba da uče iz nje, da ako ne moraju da je prave, da je ne prave. Da budem uz njih, da ih zaštitim, ali da se postavim tako da ne budem ja taj koji će prolaziti put umesto njih. To je najvažnija stvar od svega, jer i nailazak na poteškoću je svojevrsno odrastanje. Bog vam da teškoće da postanete jaki.
Porodica Vanje Grbića njegovo je najveće bogatstvo, a koliko mu znači supruga Sara, opisao je biranim rečima, ističući da njena lepota dolazi iznutra.
– Ona je prvo veliki čovek, ljudina, jako veliki prijatelj, vi ljude vidite ne samo kako se ponašaju prema vama nego kako se odnose i prema drugima. Ona sve oko sebe nasmeje, okupi, puna je energije, kao osoba je takva. I onda vas obavezuje, da ne možete da se opustite, da niste nikada na 50 posto, ona vas tera, ona vas diže. I najbolje savete koje sam dobio, dobio sam od nje. I njena fizička lepota je samo delić onoga što ona nosi u sebi, ko je zna, zna jako dobro o čemu pričam.
Njihova ljubavna priča, kako kaže, počela je gotovo filmski.
– Upoznali smo se na dodeli nagrada za sportistu godine u tadašnjem hotelu Interkontinental, posle smo bili na žurci, seli jedno pored drugog i slučajno se dodirnuli butinama, tek posle smo jedno drugom priznali da su nam prošle struje. I kad kažu nema sudbine, to ne postoji…
– Naša veza je trajala od aprila do avgusta, kad sam otišao kod njenih na upoznavanje, njen otac me je pitao: “Kakve su ti namere sa Sarom?”, ja sam odmah rekao da planiram da je ženim, bez okolišanja. Tako je i bilo. Njemu je bilo to sve brzo, sve se tako dešavalo, ali to su ljubavi koje su sudbinske. Svakome želim da doživi to što smo nas dvoje, jer je prelepo.
Na kraju, govorio je i o tajni dugog i stabilnog braka, ističući da je porodica Vanje Grbića njegova najveća pobeda.
– Ima jedna floskula: “Brak je spoj muškarca koji nije savršen i žene koja nije savršena, koji su rešili da ne odustaju jedno od drugog. Ja nisam savršen i to je ok, ti nisi savršena i to je ok, ali mi smo savršeni. Jer kada dvoje ljudi razgovaraju o određenom problemu, nije nikad problem između njih, nego su oni protiv problema. Ako se stvari postave tako, onda je mnogo lakše. Ne dozvoli da te problem odvoji od onog koga voliš. Ove godine će biti 25 godina kako smo Sara i ja zajedno u braku, mi smo godinama odrastali i menjali se, ali postoje neke tačke i neke sigurnosti u našim životima koje ne mogu da se dovode u pitanje, to su stvari našeg izbora.
– Kažu bolje je dobar razvod nego loš brak …ma… Danas čuješ – udam se, pa šta, razvedem se… Ja sam protiv sebičnosti ljudi da razmišljaju samo o sebi. Jesi dobio dete, tvoj život više nije tvoj, nego za tvoje dete. Najlakše je naći izgovor. To naravno ne znači trpeti da te neko maltretira, ali cela suština današnjeg modernog sveta je da se uruši porodica, da se razbijemo na individue kojima je mnogo lakše upravljati. Jer mi kada nastupamo zajedno, kao porodica, mnogo je teško da nas razbiješ. Ako mora da dođe do toga, idi brate mili uz Božiji blagoslov, ali čovek koji je empatičan, koji čuje i razume, teško će doći u situaciju da razmišlja o razvodu.
