Dok filmovima Stivena Sigala nedostaje divljenja kritike, što se tiče žanra akcionih filmova, teško je poreći njihovu briljantnost.
Kada je reč o filmovima koje obožava, jedan naslov se izdvaja: klasik Bernarda Bertoluccija iz 1987., film Poslednji kineski car, kojem se Sigal divi.
“U smislu veličanstvenosti, mislim da je Poslednji kineski car bio zaista remek-delo u svakom pogledu”, izjavio je glumac.
Poslednji kineski car Pu Yi u trećoj je godini života postavljen na presto i odveden u Zabranjeni Grad, gde bez porodice i prijatelja provodi detinjstvo i ranu mladost. Nikad nije potpuno srećan ni slobodan. Ne sme da napušta palatu, u kojoj se sve više oseća kao u zatvoru. Dolazak škotskog tutora Reginalda Džonstona u njemu budi još veću znatiželju za upoznavanjem sveta, posebno Zapada i zapadnih običaja. U 16. godini ženi se s lepom Wan Yung, ali uzima i k srcu priraslu konkubinu Wen Tsiu. Nakon što je u međuvremenu morao da abdicira, prisiljen je da napusti palatu.
Vraća se u rodnu Mandžuriju, koju 1931. okupira japanska vojska. Japanci mu omogućuju povratak na presto u toj pokrajini, ali ga zapravo koriste kao svoju lutku. Pretvara se u dekadentnog plejboja. Nakon Drugog svetskog rata zarobe ga Rusi i predaju kineskim komunistima, koji ga zatvaraju i “preodgajaju”. Pu Yi završava kao običan vrtlar u pekinškom botaničkom vrtu, ali napokon srećan…
Poslednji kineski car osvojio je čak devet Oskara, uključujući onog za najboljeg reditelja i najbolji film, te brojne druge prestižne nagrade širom sveta.
