Prošla je cela sezona, cela godina, a nemile scene po beogradske crveno-bele u prošlogodišnjem finalu ABA lige i dalje nisu zaboravljene.
Budućnost je ušla u meč kao popriličan autsajder, sa lošijim rosterom protiv evroligaške Crvene zvezde. Igrala je sa puno samopouzdanja, iskustvo stručnog štaba je donelo svoju prevagu, a na kraju se desilo ono što je malo koji navijač tadašnjeg šampiona očekivao – Zvezda je pala, Budućnost je otišla u Evroligu.
Godinu dana kasnije, kada se pregleda tekuća sezona, Podgoričani se nisu proslavili, daleko od toga.
Sezona u najelitnijem evropskom klupskom takmičenju bila je, često ali ne i uvek, na granici blamiranja, a rezultati u ABA su zbog tog nemilosrdnog ritma trpeli.
Često na ivici srama vicešampion Crne Gore je uspeo da pobedi neke velikane u EL. Pali su CSKA, Real Madrid, Barselona, a protiv Baskonije je i “pao” rekord Evrolige po broju postignutih trojki na jednom meču.
Zvezda je, sa druge strane, ušla dosta “gladnija” u sezonu. Pred početak lige, u ABA Superkupu, demonstrirana je sila protiv protivnika među kojima se našla i Budućnost.
|
Crveno-beli su dominirali i igrali veoma lepršavo. Izgledalo je kao da je Milan Tomić 10 godina bio prvi čovek na klupi Olimpijakosa, a ne pomoćnik, a oni nešto naivniji navijači su već planirali sastav za Evroligu naredne sezone…
Dosta uspona i padova viđeno je u Zvezdinoj sezoni. Aura nepobedivosti je iščezla brzinom svetlosti i ostavila crveno-bele ranjivim usred godine, a mnogi su već krenuli da paniče.
Ipak, došlo se do finala ABA lige, serije za plasman u Evroligu – a to je, na kraju krajeva, i jedini cilj, zar ne?
Sezone u Evropi za obe ekipe nisu bile bajne. Budućnost je ostvarila tek šest pobeda u Evroligi, dok je Zvezda, mimo očekivanja, Evrokup završila u drugoj grupnoj fazi.
Problemi su, ipak, bili dosta veći za Podgoričane, koji su usred sezone promenili i trenera (Aleksandar Džikić “šutnut” za Jasmina Repešu) čime nisu dobili apsolutno nikakav pomak. Došli su i novi igrači, kao što su Noris Kol, Devin Vilijams, Goga Bitadze i Džejms Bel.
Kol je doneo individualni kvalitet u ekipu u trenutku kada je Crnogorcima bilo potrebno sve sem toga, Bitadze se ispostavio kao pravi igrač koji će nadomestiti odlazak Omića i biti verovatno najbolji igrač ekipe, dok je dolazak Vilijamsa, blago rečeno, promašaj nad promašajima.
Zvezda je takođe, barem za sada, napravila nepotreban trošak dovođenjem Kej Sija Riversa. Utisak je da je među crveno-bele, možda u malom trenutku panike, stigao igrač koji nije doneo nikakvu raznovrsnost i širinu u napadu, već se “utopio” među sebi slične.
Što se same sezone tiče, Zvezda je bila daleko bolja ekipa tokom 22 meča regionalnog prvenstva.
Samo jedan poraz i igra kojoj apsolutno niko nije mogao da parira, a to su na svojoj koži najbolje osetili Podgoričani – u Superkupu u Laktašima je bilo +14, u Crnoj Gori nedugo zatim +16, a krajem prošle kalendarske godine u Beogradu opet +14 za crveno-bele.
Tri utakmice i tri izuzetno lake pobede za izabranike Milana Tomića. Takođe, tri utakmice koje apsolutno ne moraju ništa da znače pred finalnu seriju.
Zvezda se jeste pokazala kao “penicilin” ove godine za Budućnost. Pobede su došle veoma lako, pitanje pobednika se nije dovodilo u pitanje ni u jednom trenutku, ali situacija se sada menja.
Budućnost po prvi put ove sezone neće imati evroligaški pritisak na sebi i sve što dolazi sa njim. Moći će da se potpuno fokusiraju na ABA ligu i mečeve finala sa crveno-belima.
Pritisak će svakako biti ogroman i za jedne i za druge, a ovoga puta je stvarno teško proceniti za koga će to biti veći teret.
Svima je dobro poznato da je osvajati tron nego ga braniti, te da je imperativ pobede mnogo „glasniji“ kod aktuelnog šampiona. Budućnost to jeste, ali to tokom cele sezone maltene ni u jednom trenutku nije pokazala.
Sa druge strane, Zvezda jeste neko ko kuca na vrata prvaka, ali to čini posle neočekivanog prošlosezonskog poraza, sa velikim motivom, velikim uloženim trudom i naporom da se vrati na tron Jadrana i, što je još bitnije, u Evroligu.
Najveći problem po crveno-bele bi trebalo da vreba u mladom gruzijskom centru Bitadzeu, najboljem igraču ABA lige. Bitadze iza sebe možda nema iskustvo, ali ima dosta veći kvalitet na svojoj strani i naspram Cirbesa i naspram Odža.
Veoma limitirani Odžo i Cirbes koji cele sezone pokušava da se vrati u formu mogli bi da imaju dosta problema sa Gogom, koji bi, ukoliko vrati šut za tri poena koji je jedno vreme pogađao u pristojnim procentima, mogao da bude nerešiva engima za Tomićevu četu.
Od ostalih stranaca, bolje rečeno Amerikanaca, u ekipi Budućnosti teško je reći šta se očekuje.
Edvin Džekson je prekaljeni šuter koji, ako uđe u seriju, može da postane štetniji po ekipu nego što je ikada bio koristan. Koti Klark se često izgubi u svom “ol-araund” stilu igre i ostane bez uloge, dok verovatno najveća opasnost vreba od Erla Klarka i Norisa Kola, koji poseduju zavidan napadački kvalitet kojeg se u svakom trenutku potajno treba pribojavati.
Ipak, Budućnosti nedostaje ono što je najbitnije za nastanak ekipe – timski duh i kohezija.
Zvezdi će faliti Džo Reglend, koji sigurno neće igrati barem prva dva meča u Beogradu. Očekivati partije Filipa Čovića kakve smo videli protiv Partizana i u finalu nije realno, ali nije ni nemoguće da se desi. Ipak, igranjem Reglenda, pa čak i takvog kakav je bio poslednjih nekoliko meseci, doneli bi prekopotrebnu organizaciju u napadu.
Tu će biti da pomogne Dejan Davidovac, koji možda bude imao ključnu prevagu u nekom od mečeva, a očekuje se i veća minutaža za Ognjena Dobrića, koji iz meča u meč nastavlja da se dokazuje.
Faje će biti čovek od kojeg će se očekivati da pre svega zatvori Erla Klarka, bez mnogo osvrtanja na napad, a Stratos Perperoglu je neko ko će iskustvom biti tu da reši sve defanzivne enigme koje Jasmin Repeša bude uspostavio.
Iskustvo? Teško je proceniti.
Igrački kvalitet? Blago na strani Budućnosti.
Pritisak? Kako kome, kako kada, kako gde…
Utisak?
Ovo je utakmica pred koju se svaka pređašnja zaboravlja. Zaboravlja se +46 Zvezde u tri ovosezonska meča, prošlogodišnje finale, svi porazi u Evroligi, Evrokupu, mečevi polufinala protiv Cedevite i Partizana.
Ulog je Evroliga i sve karte su na stolu.
