Markovićka je ispričala da je imala tu čast da poznaje Tomu Zdravkovića i da je, ako je suditi po pojedinim kadrovima iz filma, mnoge stvari su iskarikirane jer ne zna ništa o tome kako se zaista ponašao i živeo.
– Drago mi je da je čovek poput Tome Zdravkovića dobio svoj film. Toma i ja smo tolike godine proveli zajedno i zbog toga moram da kažem da Dragan Bjelogrlić ništa ne zna o njegovom životu. Bjela je trebalo da priča s ljudima koji su zaista znali Tomu i koji su s njim provodili vreme. Mnogo stvari u filmu je iskarikirano, to ne treba da se radi, ne sme da se radi. Zato kažem da se uvek zovu ljudi koji su verodostojni da pričaju o njemu. Ima scena koje u filmu nemaju veze s mozgom – kaže Zorica i tvrdi da je ona mnoge scene iz Tominog života videla svojim očima, te da se one nikako ne mogu poistovetiti s filmom:
– Lepa Lukić i ja smo zaista bile dobre sa Tomom, nas dve smo mnogo toga imale da kažemo, što smo uživo videle. Lepa je u filmu predstavljena kao kočijaš koji psuje na svakom koraku. Trebalo je neke scene da se opišu onako kako su se i desile, ovako nije preneseno ono što se zaista dešavalo. Nadam se da njegova supruga Gordana ima neku zaradu od toga jer je ipak bila s njim u braku. Da je njegov brat Novica danas živ, verujem da bi film imao skroz drugu formu jer on najbolje poznaje svog brata. Toma je vodio boemski život, voleo je kafanu i niko nije mogao da ga spreči da radi stvari koje je želeo. Uvek mi je bilo simpatično kad opsuje. Umeo je da kaže: “Je*em ti vruć krompir”, padali smo od smeha svi oko njega.
Nakon ovoga Zorica kaže da je budalaština i sramota predstaviti Tomu kao paćenika koji je smrtno zaljubljen u Silvanu Aremenulić jer je to daleko od istine.
– Za glumačku postavu sve pohvale, ali ne sme da se odstupa od onoga što je bila istina. On nije bio zaljubljen u Silvanu, ne znam odakle im ideja da to tako napumpaju. Treba da bude sramota onoga ko je to Bjeli uvrteo u glavu. Koliko znam iz njegove priče, jedina žena koju je voleo bila je njegova supruga, s kojom je ostao do smrti. Ona mu je, pre svega, bila prijatelj, volela ga je uprkos svim porocima, čuvala ga je i ostala uz njega do kraja i na tome joj svaka čast. Silvanu je možda tajno voleo, ali ono što se znalo je skroz druga priča – tvrdi Zorica i dodaje da su preterane suze prenaglašene u nekim scenama:
– Nisu svi plakali na svakom koraku. Akcenat jeste na emociji, to je u redu, ali on je jednostavno imao dušu. I kad je bio srećan, videla se neka seta u njegovim očima. Patnja oplemenjuje čoveka, to ga je držalo i takav je život živeo. Ne znam što se njegova ćerka ne pojavljuje u filmu, to je diskutabilno, ali verovatno postoji dobar razlog.
(kurir.rs)
