Pevač Zoran Kalezić vodi bitku sa kancerom, a kako kaže, najveća uteha mu je podrška ljudi koji ga sreću na ulici i ljubav koju imaju za njega.
„Sada sam polako krenuo na put ka mom kumu Tomi. Uskoro ćemo se sresti, ali imam još nešto da uradim dotad. Čekam koncert u Domu sindikata da još jednom čujem note koje sve organe vraćaju na pravo mesto. Imam potrebu da još jednom vidim sve te ljude u publici“, rekao je on kroz suze u emisiji balkaninfo.
Prisetio se i kako mu je bila čast da upravo on održi govor na sahrani Tome Zdravkovića.
“Kada je odlazio moj kum Toma, rekao mi je: ‘Nemoj da kenjaju tamo o meni, ti ćeš da se oprostiš od mene. Ti ćeš da kažeš nešto’. Kakva je to počast. Kakva je to obaveza. Tada sam se oprostio od Tome, tad sam shvatio da odlazi čovek koji je želeo da ode, on više nije želeo ovozemaljski život i principe koje mu doktori zadaju. Nije smeo da puši i pije alkohol. Žao mi je što više nema ljudi kao što su Toma, Šaban… Njih ne treba žaliti jer su sebe napravili besmrtnim. Dok god traje muzika traju i oni”, ispričao je Kalezić.
“Toma je bio neshvaćena duša. Nije hteo da bude rob principa. Nije pristajao da živi kako drugi hoće. Njemu je trebalo mnogo da se dokaže kao pevač. Ja sam sve njegove poroke pretvarao u vrline. Nikad nije imao dozvolu, smatrao je da ko zna da vozi, ne treba mu dozvola. I onda ga je kod Liona tramvaj razbio, sreća, pa je njegova granada bila jaka. Zovu me da mi kažu da su ga krpili. Dođem u bolnicu, Goca ga sveže ofarbala. On mi traži da mu donesem pivo iz gepeka slupane granade. Ja sam mu doneo kupljeno pivo, a ne to iz gepeka. Posle, kada je izašao, zvao me ljut: ‘Pa nisi doneo pivo iz gepeka, sve se uzvrištalo’. Spavao sam pored njega u bolnici, sve me bolelo na onom malom krevetu.Kalezić tvrdi da se Tomina supruga nije udala za njega iz koristi”, ispričao je pevač u emisiji.
Foto:E-Stock/Masanori Yoshida
Izvor: Nova
