Veruje se da je zbog svog specifičnog izgleda, bio inspiracija za predstave morskih sirena.
Ribolov i saobraćaj na vodi su takođe među razlozima zbog kojih je aktivnost dugonga opala, rekao je profesor Semjuel Turvi sa Instituta za zoologiju ZSL, koji je nalaze opisao kao „poziv za buđenje” kako bi očuvanje vrste stavilo na listu prioriteta.
Simpatični tromi sisar-vegetarijanac dugong više ne živi u vodama Kine
Od 1988. godine, dugong je klasifikovan od strane Kineskog državnog saveta kao nacionalno i ključno zaštićena životinja, što mu pruža najviši nivo zaštite. Međutim, nema podataka o prisustvu dugonga u Kini od 2008.
„Naša nova studija pokazuje snažne dokaze o regionalnom gubitku još jedne harizmatične vodene vrste sisara u Kini – nažalost, ponovo izazvane neodrživom ljudskom aktivnošću”, rekao je Turvi, jedan od autora istraživanja objavljenog u časopisu Royal Society Open Science.
Dugongi su posebno zavisni od staništa bogatih morskom travom kokj jedu, a koje je takođe zbog zagađenja i nove infrastrukture na obalama – sve manje.
Turvi je rekao da su korita morske trave takođe podložna procesu koji se zove eutrofikacija – kada se cvetaju alge zbog povećanja hranljivih materija u vodi koje je prouzrokovao čovek, kao što je izlivanje iz kanalizacija. To „smanjuje sposobnost svetlosti da prodre kroz morsku vodu i na taj način sprečava fotosintezu morske trave”, objasnio je Turvi.
Iako se napori za obnovu i oporavak morske trave smatraju prioritetom za očuvanje u Kini, proces obnove može biti dugotrajan i možda je već prekasno za populaciju dugonga.
Prikupljanje lokalnog znanja
Dr Hajdi Ma, postdoktorski istraživač na Institutu za zoologiju ZSL i takođe autor studije, rekla je da su istraživači sproveli ankete u četiri južne pomorske provincije duž priobalnog regiona Južnog kineskog mora kako bi prikupili lokalno znanje o viđenjima dugonga.
Istraživači su takođe analizirali istorijske podatke koji pokrivaju prošla kretanja dugonga i aktivnosti u Kini.
Autori studije rekli su da bi „pozdravili sve moguće buduće dokaze” o tome da dugongi i dalje „traju” u Kini – međutim, njihovo istraživanje ne pokazuje nikakve nedavne dokaze o preživljavanju dugonga u njihovim poznatim staništima u vodama kopnene Kine.
Izvan Kine, populacije dugonga mogu se naći u tropskim i suptropskim obalnim vodama od Vanuatua do jugozapadnih ostrva Japana. Oni su globalno ugroženi i na listi su Međunarodne unije za zaštitu prirode kao ranjivi. Mogu da dostignu težinu do pola tone, trpomo se kreću, a jedu isključivo biljke.
Novo istraživanje je „otrežnjujući podsetnik da do izumiranja može doći pre nego što se razviju efikasne akcije očuvanja”, zaključio je Turvi.
RTSmagazin.
