Za formiranje života u svemiru potrebni su “značajni rezervoari” velikih organskih molekula, otkrili su naučnici, a to otkriće znači da osnovni hemijski uslovi koji su pomogli u oblikovanju života na Zemlji mogu da postoje i na drugim planetama u našoj galaksiji.
Ovi veliki organski molekuli, koji su “odskočna daska” između jednostavnih ugljeničnih struktura i složenijih molekula, pronađeni su u protoplanetarnim diskovima koji okružuju novonastale zvezde.
Ovi diskovi su guste akumulacije gasa i prašine koje su nastale neposredno nakon raspada molekularnog oblaka.
Laboratorijske i teorijske studije sugerišu da ovi “sveži sastojci” mogu da naprave šećere, aminokiseline, a u nekim situacijama čak i delove ribonukleinske kiseline (RNK) – jednolančane molekule povezane sa pola spirale u DNK.
Veruje se da je Zemlja zasađena ovim materijalom nakon udara asteroida i kometa na njenu površinu, ali još nije jasno da li protoplanetarni diskovi sadrže ove molekule.
Naučnici sa Univerziteta u Leedsu u Velikoj Britaniji krenuli su da istraže odgovor na ovo pitanje pomoću radio -teleskopa ALMA u Čileu.
Tražili su tri molekula-cijanoacetilen (HC3N), acetonitril (CH3CN) i ciklopropeniliden (c-C3H2), u diskovima koji se nalaze između 300 i 500 svetlosnih godina od Zemlje.
Ovi molekuli su pronađeni u četiri od pet posmatranih diskova i u znatno većim količinama od očekivanog.
“ALMA nam je omogućila da po prvi put tražimo ove molekule u unutrašnjim delovima ovih diskova, na nivou sličnom po veličini našem Sunčevom sistemu”, rekao je dr Džon Iii sa Univerziteta u Leedsu.
“Naša analiza je pokazala da se ti molekuli prvenstveno nalaze u unutrašnjim regionima ovih prstenova i da su u izobilju 10 do 100 puta veći nego što su modeli predvideli”, dodaje on.
Pomenuti regioni anti-planetarnih diskova takođe su izvorne tačke odakle dolaze asteroidi i komete, što znači da se proces koji se dogodio na Zemlji mogao dogoditi i na drugim planetama.
