Dok u jelima pri izboru zdravih žitarica koristimo najpre pirinač i heljdu, od prosa se mogu napraviti razna slatka i slana jela. Proso se koristio prvobitnop u Etiopiji pre oko 10 hiljada godina, a ova žitarica se mogla pronaći i na trpezi drevnih Kineza.
Sadrži brojne vitamine i minerale, a posebno se izdvajaju vitamini važni za lepotu – A i E (inače retinol acetat i tokoferol acetat).
Zbog toga se proso koristi i u službi lepote, odnosno negovanja iznutra jer su ova dva vitamina važna za jake nokte, kosu i usporavaju proces starenja. Proso takođe ima i antioksidativnodejstvo i smanjuje negativan uticaj slobodnih radikala. Bogat je i vitaminom B koji je važan za održavanje funkcionisanja mozga, ali i za kardiovaskularni sistem i proces varenja hrane.
Od minerala u produ najznačajniji je magnezijum – oko 83 mg na 100 grama prosa, što se smatra 21% dnevne potrebe. Zajedno sa vitaminima iz grupe B, magnezijum pomaže u funkcionisanju kardiovaskularnog sistema, a takođe pomaže da naše telo bude energično i aktivno, ali i smanjuje neprijaten grčeve u mišićima.
Dodatna prednost prosa jeste da ne sadrži gluten, pa ga mogu jesti i oni koji su osetljivi na gluten ili imaju celijakiju.
Proso se svrstava u složene ugljene hidrate, koji ne izaziva nagli skok šećera u krvi i pomaže da duže ostanete siti, što ga čini sjajnom namirnicom u mnogim dijetama. Istraživanja američkih naulčnika pokazuju da proso može doprineti smanjenju rizika od od dijabetesa tipa 2 (istraživanje objavljeno u časopisu Frontiers in Nutrition). Još jedna prednost ove žitarice jeste smanjenje nadimanja i podsticaj varenja hrane.
Ipak, važno je da ne preterujete jer proso u velikim količinama može da izazove otežano funkcionisanje debelog creva. Ali u umerenim količinama je sjajna namirnica. Istovremeno, proso ima blagi diuretički (diuretički) efekat, koji uklanja soli iz bubrega i smanjuje rizik od kamenca.
Izvor: B92
