LNA izvodi vazdušne udare na jugu Tripolija dok nastoji da napreduje ka centru sa tripolskog aerodroma koji je van upotrebe, prenela je agencija Rojters.
Naoružane grupe pristižu iz obližne Misrate kako bi pomogle snagama međunarodno priznate vlade Fajeza el Seraja u blokadi LNA.
Istovremeno, zapadne zemlje traže hitnu obustavu vojnih dejstava i povratak na primirje i mirovni plan, prenela je agencija Rojters.
Obnavljanje sukoba u Libiji preti da omete isporuku nafte i gasa, porast migranata u Evropi i potkopava namere Ujedinjenih nacija o pronalaženju dogovora o mapi puta za izbore, a što treba da razreši dugotrajnu nestabilnost u Libiji.
U borbama u libijskoj prestonici Tripoliju do sada je ubijeno najmanje 25, a ranjeno 80 ljudi, saopštilo je Ministarstvo zdravlja u tom gradu.
Među mrtvima ima boraca sa obe strane i civila, uključujući i čitavu porodicu, saopštio je portparol Ministarstva zdravlja za Rojters.
U Libiji su od prošle sedmice obnovljeni sukobi kada je Libijska nacionalna armija (LNA) predvođena Kalifom Haftarom sa istoka krenula u osvajanje zapada zemlje i centra Tripolija, gde kontrolu ima međunarodno priznata vlada, predvođena Fajezom Sarajem.
Saraj je uzvratio “novom Gadafiju”, kako Haftara nazivaju njegovi protivnici, operacijom “Vulkan gneva”, radi odbrane prestonice Libije.
Od pada bivšeg lidera Libije Muamera Gadafija, zemlja je ušla u nestabilnosti sa dve suprostavljene administracije i nizom oružanih grupa koje se bore za vlast i kontrolu nad naftnim poljima.
Od leta 2014. godine politički je podeljena na dve vlade – samoproglašenu na istoku zemlje, pod kontrolom Kalife Haftara (75), i međunarodno priznatu vladu, sa sedištem u Tripoliju, sa premijerom Fajezom Sarajem.
Haftar sebe predstavlja kao neprijatelja islamističkog ekstremizma, ali protivnici u njemu vide novog diktatora po modelu Muamera el Gadafija, čija je četiri decenije duga vladavina bila obeležena torturama, nestancima i ubistvima, navela je agencija Rojters, koja dodaje da Haftara podržavaju Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE).
Moskva je saopštila da ne podržava Haftara i njegove snage, dok je Vašington zatražio momentalan prekid oružanih dejstava u Libiji, uz poziv na dijalog radi okončanja sukoba.
Feldmaršal Haftar – učestvovao je u vojnom udaru kada je Gadafi, 1969. godine došao na vlast.
Međutim, kasnije tokom rata protiv Čada postaje zatvorenik rata i tu kuje zaveru protiv Gadafija.
Početkom 1990-tih otišao je da živi skoro dve decenije u SAD, a 1993. godine osuđen je u odsustvu na smrtnu kaznu za zločina protiv džamahirije.
Kao visoki oficir vojske učestvovao je u svrgavanju Gadafijevog režima, 2011. godine.
Haftar je opisan kao “najmoćniji libijski vojskovođa”, koji se borio “sa i protiv gotovo svake značajne frakcije” u libijskim sukobima, i, prema podacima sa interneta, ima “reputaciju čoveka vojnog iskustva bez premca”.
