Istraživanje je sprovedeno na više od 18.000 žena, i pokazalo je da je većina njih nezadovoljna svojim grudima. Gotovo polovina ispitanih izjavila je da želi veće grudi, 23 odsto želelo bi manje, a samo 29 odsto voli ih onakvima kakve jesu. To možda i ne bi bio toliki problem da zbog tog nezadovoljstva ne zanemaruju njihovo zdravlje.
Viren Svami, profesor socijalne psihologije na fakultetu “Angelia Ruskin” u Velikoj Britaniji sarađivao je sa istraživačima širom sveta kako bi saznao šta žene u 40 različitih zemalja misle o svojim grudima.
Prosečna starost ispitanica bila je 34 godine. Ženama su pokazali slike grudi različitih veličina među kojima su trebali da odaberu one najsličnije njihovim i reći kakve bi želele da imaju.
Takođe su odgovarale na pitanja o (ne)zadovoljstvu telesnom težinom i celokupnim telesnim izgledom, kao i o tome koliko medijskih sadržaja konzumiraju.
Najnezadovoljnije poprsjem su Britanke
U Pakistanu, gde žene imaju najveće grudi, 49 odsto je izjavilo da žele manje. Najnezadovoljnije svojim poprsjem bile su Britanke. Idealna veličina grudi takođe zavisi i o kulturi.
Prethodna istraživanja pokazala su u Južnoj Americi da se ženama kao idealne nameću velike grudi, dok se u Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji (gde žene prirodno imaju manje grudi) bujno poprsje ne smatra ključnom oznakom ženstvenosti.
Ali, u ovoj studiji su istraživači otkrili da žene širom sveta uglavnom priželjkuju istu stvar – grudi veće od onih koje im je priroda dala.
Čini se da su se globalni trendovi promenili, zbog čega sužene postale nezadovoljnije. Sve više njih podvrgava se estetskim operacijama povećanja grudi – samo u SAD-u, tokom 2018. na operaciju je otišlo 313,735 žena, što označava porast od 48 odsto u odnosu na 2000. godinu.
Jedan od krivaca za to su i društvene mreže kao što je Instagram zbog kojih žene svoje stvarne grudi upoređuju sa onim digitalno ili hirurški doteranima.
“Žene koje su nezadovoljne svojim grudima poklanjaju im manje pažnje, manje su svesne kako se one menjaju tokom godina, pa zbog toga na vreme ne uočavaju moguće znakove bolesti”, napomenuo je Viren Svami, piše 24.sata.
Kao prvi korak prema poboljšanju zdravlja, stručnjaci preporučuju manje vremena na društvenim mrežama.
