Tino je priznao da ga i tokom obavljanja njegovog policijskog posla ljudi prepoznaju.
“Naravno, velik je to broj ljudi koji me prate na društvenim mrežama, bude mi drago da povežem lice s imenom. No posao je posao i treba ga raditi korektno, ako je u pitanju počinjeni prekršaj za koji ne mogu da izdam usmeno upozorenje ili ako osoba prema kojoj postupam nema uslove za upozorenje tada je kazna neizbežna. No to ne zavisi od toga da li me neko prati ili ne, važno mi je uvek da ostavim utisak profesionalnog, kulturnog i uljudnog policajca, ali i osobe van službe. Gospodin i u uniformi i u civilu”, kazao je Tino za portal Dalmacija danas.
Otkrio je i s kojim izgovorima se najčešće susreće kada zaustavi osobu u prekršaju.
“Izgovora nikada ne nedostaje, zapravo ima ih poprilično, od toga da su tek krenuli od kuće, odnosno tek su se uključili u saobraćaj, do toga da žive 100 metara od lokacije gde sam ih zaustavio, često spominju kriminalce u kontekstu gde si baš mene uhvatio od svih ostalih kriminalaca u državi. To su izgovori koji nemaju veze s učinjenim prekršajem, retko se ko smatra krivim. Ima situacija koje su stvarno hitne kao na primer poseta hitnoj pomoći ili porodilištu, ali tada nije reč o oprostu kazne već je na nama, policijskim službenicima da tu osobu ispratimo do hitnog prijema kako bi stigla dovoljno brzo i sigurno u našoj pratnji. I takve se situacije zauvek urežu u pamćenje”, priča mladi policajac.
Otkrio je i koji mu je najteži deo posla.
“Najteži deo posla je javiti porodici da im je neko od najbližih smrtno stradao u saobraćaju. To se radi ličnim odlaskom na adresu, pa nekada i u gluvo doba noći kada te ljude dižete iz sna da biste im saopštili najgoru vest koju mogu čuti. Kada to doživite, sve ostalo u ovom poslu postaje deo rutine, ono što taj najteži momenat nikada neće niti može postati”, kaže Tino.
