Ali njen uspeh, čak i njena karijera modnog dizajnera još uvek predstavljaju iznenađenje za nju.
“Da mi je neko rekao da će devojka koja se nije udala do svoje 40. godine izgraditi karijeru zasnovanu na venčanicama, smejala bih im se,“ rekla je Vang za CNBC emisiju „Make it“.
Zaista, njen uspeh je došao u kasnijem periodu života. Odrastajući, Vang je živela život pun privilegija sa svojim roditeljima, koji su kineski imigranti, u bogatom delu Menhetna.
Vang je 17 godina provela radeći u Vog magazinu, sve dok nije trku za poziciju glavnog urednika izgubila od Ane Vintur.
Onda se desilo njeno venčanje. Kada je Vang, neposredno pred svoj četrdeseti rođendan, odlučila da se uda za Artura Bekera (sada su razvedeni) bilo joj je jako teško da nađe venčanicu po svom ukusu.
Njen otac je na ovaj problem gledao kao na poslovnu priliku, ali Vang je bila neodlučna.
“Mislila sam da je prekasno za mene,” rekla je. Međutim, njen otac je nastavio da je podstiče, čak joj je dao novac kako bi otvorila prvi salon u Karlajl hotelu u Njujorku, 1990. godine.
“Milion puta sam sebi rekla ‘O čemu sam mislila?’ ili ‘Zašto sam ovo uradila?'”, izjavila je Vang.”Ali, bilo je mnogo više situacija kada sam se osećala neverovatno srećnom što mogu da radim nešto što zaista volim i što imam priliku da učim, ne samo kao dizajner, već i kao poslovna žena.“
Njena modna kuća danas proizvodi i nakit, naočare, cipele, parfeme i program za uređenje doma. Zapošljava više od 200 ljudi.
“Ja sam jedini vlasnik”, rekla je Vang o svojoj kompaniji. (Forbs je 2020. godine objavio da je neto vrednost njene kompanije oko 270 miliona dolara.)
Vang nema planove da uspori, čak ni u 71. godini. U februaru ove godine kreirala je limitirano izdanje votke sa kompanijom Čoplin.
“Mislim da je posao moj čitav život, te me drži relevantnom, fasciniranom, strasnom, uplašenom, zabrinutom i pod stalnim stresom. Uprkos tome moja karijera mi je omogućila da vodim zaista ispunjen život. Uz sve to, vaspitala sam dvoje dece (Sesijija Beker 31, Džozef Beker 28)”, rekla je.
Kako je rekla, za nju je moda bila na drugom mestu.
“Rekla sam svom ocu, ‘treba mi razlog da ustanem ujutro’. Treba mi razlog da budem uzbuđena, puna nade ili čak uplašena. Zato sam napustila Vog. U mojoj glavi, ja nisam postigla ono što sam htela. Osećala sam se kao da, opet, nisam uspela. Nisam postala deo olimpijskog tima. Nisam postala glavni urednik Vog-a. Stvarno sam krivila samu sebe, a to vas motiviše.”
