Žena i ravnopravnost: Izbor za mis svijeta - ljepota sa plemenitim ciljem ili ponižavanje žena - BIGportal.ba
Magazin Zanimljivo

Žena i ravnopravnost: Izbor za mis svijeta – ljepota sa plemenitim ciljem ili ponižavanje žena

Takmičenja u lepoti održavaju se još od Stare Grčke, a ovo je najveće po broju zemalja-učesnica i gledanosti.

Za jedne prilika da se lepota stavi u službu humanosti, a za druge prikrivena mizoginija.

Ali to nije zasmetalo da ova manifestacija uspostavi tradiciju dugu koliko i čuvena košarkaška NBA ol-star utakmica u Americi.

Dok organizatori ukazuju da izbor za najlepšu ženu na svetu ima i viši smisao, feministkinje nisu ubeđene da će “lepota spasiti svet”.

“Suština svetskog takmičenja nije da promoviše lepotu samu za sebe, nego lepotu sa smislom i značenjem koja se koristi za ostvarivanje humanitarnih i plemenitih ciljeva”, kaže Vesna de Vinča, nacionalna direktorka agencije MisJu (MissYu) koja u Srbiji i Crnoj Gori organizuje izbore lepote pod licencom svetskog takmičenja za BBC na srpskom.

Navodno emancipatorski ciljevi su prazno slovo na papiru, smatra Jelena Višnjić, direktorka feminističkog kulturnog centra Befem.

“Sam koncept takmičenja, gde se žene izlažu pogledima i kategorizuju po lepoti, stavlja ih u drugorazredan položaj i predstavlja jednu vrstu prikrivene mizoginije”, ističe ona.

Prvo takmičenje za Mis sveta održano je 29. jula 1951. godine u Londonu.

Izbor koji su feministkinje zvale “ženskom stočnom pijacom”

Kada je u Londonu organizovano prvo takmičenje, preteča savremenih šou-biznis menadžera Erik Morli nije imao grandiozne planove – Takmičenje za mis sveta bilo je zamišljeno kao jednokratni događaj, pišeHistori tudej (History Today).

Format je bio drugačiji od današnjeg – većina takmičarki bila je iz Britanije.

Pobedila je, međutim, predstavnica Švedske.

Ipak, kada je godinu dana kasnije u Americi pokrenut Izbor za mis univerzuma, pokojni Morli je ubedio šefove da nastave.

Već su prva takmičenja izazvala kritike.

Neki su ga opisivali kao “žensku stočnu pijacu”, što je voditeljima davalo materijal za zbijanje šala na sceni.

Morli je odgovorio uvodeći pitanja i odgovore o ambicijama i intelektualnim postignućima devojaka, što je i danas neizostavan deo takmičenja.

Ipak, feministkinje u nekoliko zemalja u kojima se birala mis sveta su protestovale, a kao posebno buran upamćen je izbor koji je 1970. održan u Londonu.

Sve je počelo skandalom jer su organizatori dozvolili učešće dve misice iz Južnoafričke Republike – belkinje i crnkinje.

Na veče dodele, londonske feministkinje upale su na ceremoniju i zasule pozornicu povrćem i “bombama” od brašna.

Objava rezultata označila je presedan – kao pobednica prvi put je odšetala jedna crnkinja, mis Grenade Dženifer Hosten.

“Na celu stvar sam gledala pragmatično – takmičenje sam videla kao priliku da putujem, predstavim Grenadu i zaradim ukoliko pobedim.

“Nisam ga doživljavala kao objektivizaciju, ali bilo je trenutaka koji su nas naveli da to pomislimo”, rekla je Hosten godinama kasnije u intervjuu za američki nedeljnik Tajm (Time).

Prisećajući se takmičenja, jedna od vođa demonstrantkinja 1970. Sali Aleksander, danas profesorka moderne istorije na Univerzitetu Goldsmits u Londonu, rekla je da niko nije mogao da zna “da će se ishod takmičenja ispostaviti kao najvažniji element slagalice te večeri”.

“A zasigurno jeste, naročito u kontekstu pokreta za borbu protiv aparthejda, čiji smo i same bile deo”, navela je.

Na takmičenju koje je 1996. održano u gradu Bangalor u Indiji, grupa feministkinja pretila je da će se žive zapaliti, tvrdeći da takmičenje “podriva 5.000 godina dugu kulturnu tradiciju” ove zemlje.

Bilo je to prvo takmičenje na kojem su, posle pet godina pauze zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, učestvovale misice iz Srbije, tada još pod jugoslovenskom zastavom.

Vesna de Vinča taj događaj pamti kao “jedno od najgrandioznijih takmičenja” na kojima je bila.

“Slonovi su bili deo scene, Indijci su spremili razne plesne numere i doveli sjajne pevače, osećala se neka mistika”, priseća se.

Zbog optužbi da je takmičenje “seksističko”, u BBC je 1985. prestao sa televizijskim prenosima, a potom ih je sledeće tri godine emitovao ITV.

Od 1988. do 1998. godine, britanske televizijske stanice nisu prenosile ovo takmičenje.

Međutim, 1998. se vraća na male ekrane u Velikoj Britaniji zahvaljujući Kanalu 5, a gledaoci koji su pratili izbor na Sejšelima mogli su da vide lepotice “u prirodnom okruženju”.

Gledanost takmičenja u današnje vreme, smatra Višnjić, “dokaz je da i dalje živimo u kulturama koje seksualizuju i objektifikuju žene, gde je ženski identitet tek atribut muške moći”.

“Naravno da se niko ne bavi doprinosima žena u demokratizaciji društva, nego u prvi plan izlazi potreba da se žensko tijelo eksploatiše zarad logike tržišnog kapitala”, navodi.

Višnjić smatra da je potreban “definitivni razlaz sa tekovinama patrijarhalne kulture”.

“Takmičenja neće nestati sama od sebe – tu promenu moraju da povedu žene”, dodaje.

“Mis Srbije mora na fakultet”

Sedeći u kancelariji na ljubičastom kauču, za stočićem za kafu na kojem stoji ukrasna kristalna kugla, Vesna de Vinča priseća se početaka u ovom poslu 1990-ih.

U vihoru ratova na teritorije bivše Jugoslavije, De Vinča je žudela da se “susretne sa nečim novim i lepim, što bi joj dalo snagu”.

Tako je 1996. godine u Beogradu ponovo pokrenuto takmičenje za mis.

Izbor se odvija prema pravilima svetskog takmičenja – kandidatkinja mora da ima između 17 i 25 godina (treba da bude punoletna u trenutku učešća na svetskom takmičenju), da nema tetovaže, nije udata i nema decu.

Iako se na svetskom takmičenju toleriše estetska hirurgija, direktorka agencije u Srbiji “ne uzima u obzir kandidatkinje koje su imale takve zahvate”.

De Vinča primećuje da titulu mis sveta najčešće ponesu “upravo devojke sa već završenim fakultetom”.

“Sve su na takmičenje došle lepe, intelekt odlučuje.

“Žiri traži zrele ličnosti, koje razumeju šta je odgovornost i sa kojima ne treba mnogo raditi”, navodi.

Višnjić kaže da je tvrdnja da je u centru pažnje pamet žene “potpuno prazna, besmislena i čak uvredljiva konstatacija”.

Propozicije i estetski standardi takmičenja govore da se ništa nije promenilo, tvrdi Višnjić.

“Ženama je potrebno besplatno obrazovanje, a ne da na takmičenju odgovaraju na pitanja koja su smišljena da bi se opravdala besmislenost ovakvih manifestacija”, smatra.

Organizatori Takmičenja za mis Srbije naglašavaju da ulažu u obrazovanje učesnica – u poslednjih 16 godina, kaže Vesna de Vinča, sve finalistkinje domaćeg izbora dobile su pune stipendije za četvorogodišnje studije.

Dodeljeno ih je više od 400.

“Mis Srbije mora na fakultet – one nisu plaćene za rad tokom trajanja mandata, ali zato dobijaju školovanje”, kaže Vesna de Vinča.

Titula kao odskočna daska

“Svetski plasman u top 20 otvorio mi je velika vrata biznisa”, kaže za BBC na srpskom Ana Šargić, koja je 2002. godine ponela titulu mis Jugoslavije.

Kaže da joj je to brzo pošlo za rukom – po završetku studija, zaposlila se kao najmlađa članica marketing tima kompanije Kristijan Dior.

“Uskoro sam dobila ponudu da budem deo menadžment tima, čime se ostvario moj životni san”, kaže misica.

U Dioru je, navodi, bila nagrađena titulom najuspešnije mlade direktorke.

“Uporno sam gradila menadžersku karijeru – sve više sam se okretala novom poslu i polako se povlačila sa piste”, navodi Šargić, koja više ne radi za Dior, ali je i dalje uspešna poslovna žena.

Iz redova misica, podseća Vesna de Vinča, na svetsku scenu izašle su danas poznate glumice i voditeljke – Šeron Stoun, Džulija Roberts i Opra Vinfri.

Zašto nikada nismo imali mis sveta

Ni u Srbiji ni u bivšoj Jugoslaviji, nijedna devojka nikada nije osvojila titulu mis sveta, iako je bilo uspešnih takmičarki.

Tijana Stajšić se 2001. plasirala u top 10, a Ana Šargić je godinu dana kasnije bila 11.

Vesna de Vinča veruje da razlog leži pre svega u privrednim ograničenjima koja nameću život i rad u Srbiji.

“Nemamo novca, ali nismo siromašni i još se dobro držimo, naša ulaganja u takmičenje su znatno ograničena u poređenju sa tim šta organizatori u nekim drugim zemljama mogu da priušte”, kaže.

Kako je bilo u Jugoslaviji: “Zaboravljena mis” Romana i Dinka “ružno pače”

Prva predstavnica socijalističke Jugoslavije na Izboru za mis sveta bila je Dubrovčanka Romana Milutin, koja je 1958. izabrana za prvu mis Jugoslavije.

U intervjuu iz 1974, TV novosti opisuju je kao “zaboravljenu mis Romanu” – slikarku koja setno provodi dane u svom ateljeu na Lapadu, naselju Dubrovnika.

Za razliku od mnogih misica, Romana Milutin je posle takmičenja rekla ne karijeri u šou-biznisu i posvetila se slikarskom zanatu, koji je učila od poznatog češkog slikara Oskara Kokoške.

Baš kao i danas, titula misice u bivšoj Jugoslaviji značila je da su devojke pod budnim okom medija.

Mis 1983. bila je Bernarda Marovt, koja se u jednom intervjuu osvrnula na društveni pritisak pod kojim se našla u slovenačkom gradiću Ljubnu, gde je živela sa porodicom.

“To je malo mjesto i ljudi o tim izborima pričaju svašta”, rekla je.

“To je po njima nemoralno, a još kad su izišle one malo pikantnije sličice u Startu bili su šokirani!”

Magazin Start je izlazio u socijalističkoj Jugoslaviji, a pravljen je po uzoru na Plejboj.

Poslednja mis SFRJ birana je 1991. godine, a ovu titulu ponela je Slavica Tripunović iz Borovog Sela, koje se nalazi u okolini Vukovara.

Posle pevačke karijere pod pseudonimom Dajana, Tripunović se posvetila uzgajanju cveća, a 2009. godine pojavila se u rijaliti programu Farma.

Ko je bila prva jugoslovenska misica

Mnogo pre osnivanja takmičenja za mis sveta, između dva svetska rata, u Evropi i Americi održavala su se takmičenja u lepoti.

Sve je krenulo iz Sjedinjenih Država – prvi organizatori bile su holivudske filmske kompanije, koja su tražile način da se promovišu van granica kontinenta.

Prva misica sa Balkana bila je Štefica Vidačić koja je 1926. godine u Zagrebu ponela titulu najlepše Jugoslovenke na Izboru za mis u Kraljevini Srba i Hrvata i Slovenaca.

Sledeće godine u Berlinu proglašena je za najlepšu Evropljanku na prvom ikada održanom evropskom takmičenju.

Život prve misice obavijen je legendama o fatalnoj lepoti – nekoliko nesrećno zaljubljenih muškaraca navodno je počinilo samoubistvo.

Izbor joj je poslužio kao odskočna daska u glumačkoj karijeri, pa je snimila nekoliko filmova.

Izbor u svetlu pandemije

Sedamdeseto Takmičenje za mis sveta zakazano je za 16. decembar ove godine u Portoriku.

Srbiju će predstavljati Andrijana Savić, dvadesetogodišnja devojka koja je titulu mis Srbije ponela još 2019. godine.

Mandat joj je produžen zbog otkazivanja svetskog izbora prošle godine.

Kako se od misica očekuje da svetu predstave humanitarni rad, Savić radi na prikupljanju sredstava i promociji organizacija SOS dečija sela, koja zbrinjava decu bez roditeljskog staranja.

Savić kaže da se aktivno priprema za Portoriko i nada se dobrom plasmanu.

“S obzirom na situaciju sa pandemijom, ne mogu reći da je moj mandat tekao kako sam očekivala, ali sam se trudila da svoj humanitarni rad prilagodim situaciji”, kaže mis Srbije za BBC na srpskom.



Izvor: BBC News na srpskom©

Danas objavljeno

Pet manira dama sa BRITANSKOG DVORA koji će učiniti da odajete utisak da ste “plave krvi”

Zeljka

Preminuo glumac Vili Garson – Stanford iz serije “Seks i grad”

Zeljka

Zašto nikada ne bi trebalo piti kafu čim se probudimo

Zeljka

Ostavite komentar