Kako je u najavi navedeno, želja je da Srednja Evropa pokaže jasnu podršku politici otvorenih vrata Evropske unije i “podsticaj da Zapadni Balkan počne da ostvaruje napredak u rešavanju svojih bilateralnih sporova”.
U predsedničkom zamku Lani kraj Praga predsednici Poljske, Slovačke, Mađarske i Češke razgovaraće 2. oktobra, dok će im se 3. oktobra pridružiti predsednici Slovenije i Srbije, Borut Pahor i Aleksandar Vučić. Razgovori imaju za cilj jasnu podršku politici otvorenih vrata EU koja je u poslednjem periodu oslabila, navedeno je u saopštenju kabineta šeškog predsednika.
Dodaje se da su u cilju napredovanja u rešavanju bilateralnih sporova, zemlje Srednje Evrope “bile u stanju da prevaziđu svoja uzajamna istorijska opterećenja, Češka i Poljska, Slovačka i Mađarska, Češka i Slovačka i njihov pristup može da posluži kao inspiracija za otvorene sporne teme za partnere”, najavila je cilj razgovora na samitu V4+Slovenija i Srbija”.
Češka kao domaćin pozvala je kao prvog od predsednika zemalja Zapadnog Balkana Aleksandra Vučića zbog odlučivanja o otvaranju novih poglavlja u pregovorima sa EU. “Cilj razgovora je i da ukažu na stanje pristupnih pregovora Srbije i EU, uključujući tu i ocenu oblasti na koje se skoncentrisao poslednji izveštaj EU”, saopštili su organizatori samita.
Vučić će razgovarati s predsednicom Slovačke Zuzanom Čaputovom, predsednikom Poljske Andžejom Dudom, Češke Milošem Zemanom, Mađarske Janošom Aderom i Slovenije Borutom Pahorom i o iskustvima njihovih zemalja u procesu učlanjenja u evroatlantske strukture koja bi mogla da pomognu Srbiji i o aktuelnoj situaciji u EU.
“Slovenija i Srbija su prirodni partneri zemalja V4 u nizu strateških oblasti budućnosti EU”, stoji u najavi samita.
Prvog dana samita četvoro šefova država Višegradske grupe simboličnim aktom obeležiće 30. godišnjicu pada socijalizma u regionu a glavna tema razgovora prvog dana je uloga koju V4 želi da igra u EU suočena sa izazovima poput Bregzita, novog finansijskog okvira EU i višegodišnjeg budžeta, posledicama trgovinskih ratova SAD na EU i globalnu ekonomiju a takođe i traganje za novim saveznicima u EU za ostvarivanje nacionalnih interesa zemalja Višegradske grupe.
Predsednik Zeman sreće se sa predsednikom Vučićem drugi put u samo tri nedelje, pošto je sredinom septembra boravio u trodnevnoj poseti Beogradu gde je obećao da će izneti predlog državnom vrhu Češke i pokušati da vidi da li bi Češka mogla da povuče priznanje Kosova.
Ne samo češka opozicija, već i neki češki najviši zvaničnici, optužili su predsednika Zemana da je tu inicijatvu pokrenuo samo da se dopadne Srbima i iskupi grižu savesti za to što je kao premijer dao 1999. godine saglasnost Češke da NATO bombarduje Beograd i bivšu SR Jugoslaviju baš zbog Kosova.
Predsednik Poslaničkog doma češkog parlamenta Radek Vondraček saopštio je odmah nakon Zemanove izjave u Beogradu da je predsednik Zeman samo predstavio svoje mišljenje koje zastupa već dugo i da ga razume ali da bi Češka pre trebalo da podržava dijalog i saradnju u regionu Zapadnog Balkana.
“Povlačenje priznanja je stvar svake suverene države, isto kao i priznanje. Ali ne smatram da bi nekako pozitivno pomerilo ili rešilo stanje na Kosovu”, poručio je šef donjeg doma parlamenta iz vladajuće stranke ANO Radek Vondraček koji u oktobru dolazi u posetu Beogradu.
