Nakon što su obavljene sve zdravstvene procedure, urađena zvanična promocija, ali i odrađen prvi trening sa novim timom, CSK-a iz Moskve, ljubimac Grobara uputio je svoje poslednje reči po odlasku iz kluba.
“Iskreno, imam puno toga da kažem,a ne znam odakle da počnem. Dolaskom u Partizan i vremenom koje sam proveo u njemu, ostvario sam i živeo svoj najveći san, jedinu želju da zaigram u Humskoj br. 1.!
Stoga imam zaista puno toga reći,a ne znam odakle da počnem i kome sve da se zahvalim, jer su baš ti ljudi bili deo mog ostvarenog sna i bez njih on i vreme u Partizanu ne bi bilo takvo kakvo jeste!
Zato moram da počnem od onih koji čuvaju naš klub, koji se nalaze na ulazu u naš Sportski centar Partizan-Teleoptik a to su Erak, Vida, Zeljko, Sajcic, Nebojsa.
Tu su zatim naši ekonomi Dare i Rade, fizioterapeuti Igor, Dulje, Ljuba i Jovana, potom doktori Siniša i Roske..
Potom kondicioni treneri Miša i Sale, zatim naši Gagi i Dugi koji su u restoranu brinili za nas.
Tu su naše “popularne mame” Slavica, Mara i Daliborka, koje su bile tu bukvalno za sve sto nam treba…
Zatim Biljani, Šljuki i Vučini, koji su takođe bili tu za mene u svakom momentu.
Hvala i trenerima , Djuki ( prim.aut Miroslav Đukić ),koji me je dočekao, Bati, Savi, Saletu i Iliji, koji su mi pomogli da učim od njih,kao i svim njihovim pomoćnim trenerima.
Mojoj ekipi, svim mojim saigračima, koji su se kako na terenu, tako i van njega borili i dali deo sebe za naš tim. Slobodno mogu reći da sam stekao i prijatelje za ceo život.
Želim da se zahvalim svim navijačima na podršci i na kritikama i na svemu što smo zajedno proživeli!
Hvala svima i Partizan se zauvek voli!
Saša Zdjelar”, stoji u oproštajnom pismu borbenog veziste.
B92.
