Posle zvaničnog zahteva Italije da se 4. marta održi hitna vanredna sednica EU parlamenta i Evrogrupe kako bi se dozvolilo da vlada premijera Đuzepea Kontea prekorači dozvoljeni EU limit javne potrošnje zbog vanredne situacije, iz Brisela stiže odgovor koji su s nevericom dočekali čak i najveći evroentuzijasti: italijanski zahtev se odbija jer je u agendi evropske vrhuške 4. marta zakazano gostovanje Grete Tunberg i debata o ekologiji
Uprkos preventivnim merama zaštite od epidemije izazvane virusom korona koje su iz osnove promenile navike i svakodnevni život Italijana, rezultati su i dalje alarmantni jer virus nastavlja da se vrtoglavo širi: 5. marta registrovano je 3.296 obolelih, 6. marta 3.916, 7. marta 5.883, a 8. marta postignut je rekord: 1.500 novih zaraženih i 133 smrtna slučaja. Na prvom mestu ove sumorne evidencije je najbogatija italijanska regija Lombardija, dok još uvek nema zvaničnih podataka za grad Milano; verovatno da u metropoli od četiri miliona stanovnika ne bi došlo do masovne histerije i anarhije. Između života i smrti trenutno je oko 800 ljudi, a poseban problem su skučeni kapaciteti postojećih bolničkih odeljenja za intenzivnu negu, tako da se novopridošli pacijenti smeštaju po bolničkim hodnicima, a podrumi se na brzinu osposobljavaju u improvizovane šok-sobe za prihvat novih kritičnih bolesnika. Pojavio se i manjak medicinskog materijala, a lekari već dve nedelje rade po 20 sati dnevno i potpuno su iscrpljeni. Stoga se s nestrpljenjem iščekivao 4. mart i debata u EU parlamentu povodom razrešenja italijanske drame.
ČUDNI NEKI HUMANISTI Ako se ne zna ko je zarazio Italiju, još je veća misterija zašto se Evropska unija ponaša kao da je ovde sve u najboljem redu. Naime, posle zvaničnog zahteva Italije da se 4. marta održi hitna vanredna sednica EU parlamenta i Evrogrupe (sastanak evropskih ministara ekonomije) kako bi se dozvolilo da vlada premijera Đuzepea Kontea prekorači dozvoljeni EU limit javne potrošnje zbog vanredne situacije, iz Brisela stiže odgovor koji su s nevericom dočekali čak i najveći evroentuzijasti: italijanski zahtev se odbija jer je u agendi evropske vrhuške 4. marta zakazano gostovanje Grete Tunberg i debata o ekologiji.
Ali ovo nije kraj iznenađenjima iz Brisela. David Sasoli, predsednik Evropske komisije, izjavio je da će njegova zemlja prihvatiti migrante s „Balkanske rute“ koji su blokirani na tursko-grčkoj granici. Sličan apel uputila je i grupa EU poslanika iz redova Demokratske partije, ali je najveću zabrinutost, naravno za migrante, a ne za epidemiju koja hara Italijom, pokazala senatorka Ema Bonino, poznata po histerično-glumačkim ispadima za govornicom EU parlamenta, kada je kao evropski komesar za humanitarna pitanja 1999. godine zdušno navijala da se Srbija što češće i žešće bombarduje. Boninova je zatražila da vlada pod hitno zbrine 940 migranata koji se trenutno nalaze u karantinu na brodu NVO „Mediteraneo“, koju finansira njen politički istomišljenik Džordž Soroš, i tom prilikom apelovala na hrišćansko milosrđe i humanost italijanskog naroda, nimalo ne hajući za to što je taj isti narod životno ugrožen, dodatno osiromašen i izolovan u karantin zbog smrtonosne epidemije.
EVROPSKA SOLIDARNOST NA DELU Međutim, niko se od pomenute gospode nije setio da u Briselu podseti evropske kolege da je Italija još 24. februara zatražila da EU pod hitno aktivira Mehanizam civilne zaštite EU građana, koji postoji u njenom statutu iako do sada nikada nije korišćen. Naime, kao zvanični odgovor stigla je samo kurtoazno-formalna izjava evropskog komesara za krizne situacije Janeza Lenarčiča: „Italija je član EU porodice i mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da pomognemo.“
Ali kako konkretne evropske pomoći još nema na vidiku, može se zaključiti da članice Unije baš briga za dramu u Italiji. Bolnice su ostale bez zaštitnih odela, maski i rukavica, tako da su se mnogi lekari zarazili virusom jer su radili bez zaštite. Ispostavilo se da su Francuska i Nemačka Evropskoj komisiji već iznele tzv. notifikaciju – u prevodu s birokratskog briselskog jezika: zabranile su izvoz medicinske opreme za animaciju pacijenata i zaštitnih artikala potrebnih za bezbedan rad medicinskog osoblja uz obrazloženje: „Možda će nama uskoro zatrebati.“ Na italijansko insistiranje da li je tako nešto uopšte moguće odgovorila je glasnogovornica Evropske komisije Sonja Gospodinova: „Zbog imperativnih razloga zemlje članice su ovlašćene da ograniče slobodni protok robe, a jedan od opravdanih razloga može da bude zaštita javnog zdravlja sopstvenih građana. Ove odluke moraju da budu zasnovane i opravdane, ali i proporcionalne sa objektivnim razlozima. Mi smo od Nemačke i Francuske na vreme dobili zahtev za urgentnu proceduru, odmah aktivirali pomenutu notifikaciju i zabranili Italiji uvoz pomenutih artikala. Dakle, u čemu je problem?“
Odmah je reagovao lider Lige Mateo Salvini: „Svaka čast ovakvoj Evropskoj uniji! Kada drugima treba pomoć, Italija uvek galantno mora da daje i plaća. A kada nama treba da se pomogne, onda nam ’evropska braća’ zatvaraju vrata pred nosom, izoluju nas kao zadnje gubavce i ne pada im na pamet da otvore novčanik. Kada prestane ova vanredna situacija, valja nam razmisliti o svemu i krenuti na posao velikog spremanja. Počevši od ovakvog Brisela.“ Đorđa Meloni, lider desničarske „Italijanske braće“ i Salvinijev koalicioni partner, poručila je sa svog FB profila da Italija od Evrope nema čemu dobrom da se nada i zatražila da premijer Konte pod hitno kaže kada će i kako obezbediti sve što je neophodno za normalno funkcionisanje zdravstvenog sistema. „Ukoliko su nesposobni i ne znaju šta da rade, neka se povuku jer je građanima dosta njihovih laži i improvizacija. Virus galopira i ne čeka da se domaći nesposobnjkovići i beskorisna briselska birokratija možda jednog dana dogovore.“
Inače, medijski izveštaji o preminulim licima od virusa korona uglavnom isto počinju: u pitanju je osoba od 70, 80 ili 90 godina, tako da niko ne treba da se čudi što je umrla jer se, narodski rečeno – dovoljno naživela. Dodatni dokaz za ovaj svojevrsni moderni lapot je i naslovna stranica „Republike“: „Nema panike – novi virus ubija samo starce.“
A starci su po evropskoj standardima svi koji su prešli 67. godinu (granica za odlazak u penziju u većini EU članica) i više ničemu ne služe, predstavljaju društvene parazite koji „kradu budućnost mladim generacijama“ jer predugo žive.
Ovo, nažalost, nije nikakva informacija sa sajtova fejk njuza već izjava bivše direktorke Svetskog monetarnog fonda (FMI) i nove direktorke Evropske centralne banke (BCE) Kristin Lagard, koja je još 2012. u intervjuu za dnevni list „Korijere dela sera“ rekla da za budžete mnogih evropskih država ozbiljan problem predstavlja produženi životni vek stanovništva. Naime, starci posle odlaska u penziju žive i po 30 godina, tako da opterećuju državne finansije i to je problem koji pod hitno treba rešiti. Inače, ovaj intervju osvanuo je nedavno na društvenim mrežama i izazvao pravu buru besnih komentara, psovki i pretnji Lagardovoj, ali i brojne zahteve da Italija što pre izađe iz EU tamnice.
„KO NE UMRE OD VIRUSA, STRADAĆE OD GLADI“
Nove stroge mere ponašanja u Karantinu Lombardija stupile su na snagu 8. marta i građanima je zaprećeno da im, ukoliko se ne budu držali zadatih uputstava, slede novčane kazne, ali i zatvor od 3 do 12 meseci. Ukinute su sve liberalne mere koje je samoinicijativno doneo gradonačelnik Sala, a zabranjeno je čak i šetanje po gradskim parkovima, zatvorena su sva obližnja izletišta i skijališta, a građanima se savetuje da ne izlaze iz svojih domova i da hranu naručuju preko interneta. Predviđene su i kazne za one koji budu uhvaćeni da na ulici kijaju i kašlju bez zaštitne maske. Za tvrdoglave koji ipak izađu iz kuće i odu do obližnje samoposluge, sledi novo neprijatno iznenađenje – minimum pola sata čekanja jer specijalne sigurnosne ekipe puštaju samo po tri kupca i u međuvremenu kontrolišu da li se u redu stoji na propisanoj distanci od dva metra.
Uprkos upozorenjima, autor ovog teksta je odlučio da se sa zaštitnom maskom prošeta po gradu i tako uveri kako grad izgleda u novim uslovima života.
Centralni milanski trg Duomo, ispred istoimene katedrale, dana 8. marta je gotovo pust. Jedini gosti su golubovi koji su očigledno postali nervozni jer već danima nema turista koji su ih svakodnevno hranili, tako da se sada nervozno zaleću u retke prolaznike.
Sablasno prazan je čak i uvek prepuni „Mekdonalds“. Tamo, ispred lokala zatičemo osoblje koje deluje kao da je na ivici nervnog sloma – neki nervozno puše i rezignirano uzdišu, neki psuju, a nekoliko radnica čak i histerično plače. Saznajemo da su danas upućeni na prinudni godišnji odmor i da posle toga slede otkazi.
U kafićima ima više osoblja nego gostiju, pa i u legendarnom i uvek krcatom milanskom Baru Mađenta scena je nadrealna. Poručujemo kafu i saznajemo da moramo sesti za sto jer je za šankom razdaljina manja od dva metra. U protivnom, sledi kazna od 2.000 evra, kako za vlasnika, tako i za gosta. Iznenada, vlasnik počinje da psuje premijera Kontea, Kineze i njihov virus, Evropsku uniju… Na kraju, na rubu plača kaže: „Ako ne umrem od virusa, onda ću sigurno uskoro umreti od gladi. Danas sam zaradio samo šest evra.“
TRENIRANJE STROGOĆE U KARANTINU Zvanične vladine direktive bile su jasne i prilično orvelovske od samog početka epidemije: zabrana javnih okupljanja; zatvaranje obdaništa, škola, fakulteta, pozorišta, bioskopa, teretana, bazena i tržnih centara. U kafićima i restoranima uveden je „policijski čas“ – radno vreme od 6 do 18 sati, a za prestupnike predviđene stroge novčane kazne i oduzimanje licenci.
Milanski gradonačelnik Bepe Sala, iskusni menadžer svestan ekonomskih gubitaka, koji se već mere milijardama evra zbog opšte paralize izvoza, turizma, kulture i društvenog života, prošle nedelje je pokrenuo inicijativu „Kulturom protiv virusa“ i otvorio vrata katedrale Duomo, Crkve Santa Marija dela Gracije u kojoj se nalazi čuvena Leonardova „Tajna večera“ i milanskih muzeja, nadajući se tako povratku turista i oživljavanju mrtvog grada. Ujedno, poništio je i vladin dekret o „policijskom času“ za kafiće i Milano je opet živnuo.
Posle ove gradonačelnikove injekcije optimizma, većina stanovnika Milana je za vikend pohrlila na obližnja skijališta i na Ligurijsku rivijeru. Na društvenim mrežama osvanule su fotografije srećnih i veselih ljudi koji su najzad odahnuli i naivno pomislili da je ovo i kraj mukama. Ali mnoge vikendaše je po povratku u Milano dočekao „hladan tuš“. Naime, vlada Đuzepea Kontea je u noći između subote i nedelje (8. marta, na vanrednoj sednici u 3.30 č), iznenada izdala Dekret po kojem se ukida „crvena zona“ i karantin za 50.000 stanovnika 10 sela u blizini Milana, ali da se za novu opasnu „narandžastu zonu“ proglašava cela italijanska regija Lombardija, delovi Pijemontea i Veneta. A to kratko i jasno znači da za 16 miliona stanovnika nema mrdanja iz mesta prebivališta dok je kretanje u okviru karantina dozvoljeno uz specijalnu dozvolu policije. Zanimljivo je da je nacrt pomenutog dekreta misteriozno osvanuo u medijima nekoliko sati pre stupanja na snagu i da je odmah krenuo stampedo na tri milanske železničke stanice. Na hiljade ljudi je kao u nekom filmu uskakalo bez karte u vozove samo da na vreme pobegne iz karantina, a u gluvo doba noći iznenada su se formirale i ogromne kolone, tako da se na izlazima iz Milana čekalo satima.
Da su prognoze crne, dokaz je dnevni bilten Štaba civilne zaštite za 9. mart – zaraženih je 9.172, a umrlih 473.
I nova vest koja unosi novu zebnju i strah: premijer Đuzepe Konte se u specijalnoj TV emisiji u 22 časa obratio italijanskoj javnosti i saopštio da od sutra važi Dekret broj dva: ukidaju se bezbedne žute i opasne narandžaste zone i cela Italija postaje jedinstveni karantin u kojem važe ista stroga pravila i kazne za prestupnike.
I kao trešnja na šlagu, najnovija crna vest: zbog zabrane poseta koju propisuje novi vladin dekret, u milanskom zatvoru San Vitore zatvorenici su podmetnuli požar, popeli se na krov i u opštem haosu, dok su vatrogasci gasili vatru, 50 opasnih kriminalaca osuđenih na doživotnu robiju uspelo je da pobegne. Pobune su buknule i u zatvorima širom Italije, tako da je ovo tek početak brojnih iznenađenja koja će uslediti. Jedno je sigurno – Italija je prepuštena sama sebi, građani polako gube strpljenje, a živci lagano popuštaju.
Odlično napisano. Molim Marinu da nastavi ako je u mogucnosti.