Snajder se prisetio vremena koje je proveo igrajući u veznom redu Real Madrida, gde je igrao od 2007. do 2009. godine.
Već 2010. je osvojio triplu-krunu sa Interom i zaigrao u finalu Svetskog prvenstva sa Holandijom, ali je njegova karijera mogla da ima potpuno drugačiji tok.
“Bio sam mlad i uživao sam u slavi i pažnji. Moglo je da sve pođe po zlu. Nije bilo droge, ali jeste alkohola i ‘rok-en-rola’. Na to sam se navikao, kao jedna od zvezda… Vas kao igrača Reala obožavaju”, glasi deo Snajderove autobiografije.
Tridesetšestogodišnjak je karijeru završio u Al-Garafi 2019. godine.
“Zbog vašeg statusa i popularnosti vam sve opraštaju. Čak i da sam se valjao po ulici, trošio hiljade evra i častio sve u baru. Ne mogu da kažem da sam puno odoleo. Ostao sam sam posle razvoda i nisam video mog malog Džesija puno. A ja se loše snalazim kada sam sam. Zašto biste ikada bili sami kada imate toliko prijatelja sa kojima možete da provodite vreme”, priseća Snajder i nastavlja:
“Nisam ni shvatio da mi je flaša votke postala najbolji prijatelj. Igrao sam dosa dobro, ali su rekli da sam mogao da budem još bolji. I pored toga sam dosta igra, ali ne toliko dobro i naoštreno, manje skoncentrisano. Moj stav nije bio vredan Real Madrida. Lagao sam sebe da stvari idu dobro i svojom inteligencijeom sam se održavao. Fizički sam se polako ‘raspadao’. Manje sam trčao, sve nadoknađivao svojom tehnikom i načinom šutiranja. Nadao sam se da niko neće primetiti”.
