Danas sa pravom slovi za jednog od najboljih, najuspešnijih i najtalentovanijih glumaca. Osim toga Dragan Bjelogrlić pokazao je i neverovatno rediteljsko i scenarističko znanje, pa su „Senke nad Balkanom“ srpski projekat koji je pomerio granice domaće kinematografije.
O njegovom privatnom životu znamo onoliko koliko nam plasira. Srećno je oženjen već tri decenije suprugom Majom koja mu je podarila dvoje dece, ćerku Miu, danas uspešnu novinarku i sina Alekseja koji je krenuo očevim stopama. Ipak, Dragan nije želeo da se otisne u vode u kojima su bili njegovi roditelji. Otac Dragana Bjelogrlića kao i majka po struci su bili ekonomisti. O tome je samo jednom govorio, a komšije iz Barande u koju i dan – danas rado svraća otkrili su detalje koji su se ticali njegovog odrastanja:
Deda im je bio opančar, radnja mu je bila tu gde je kuća… A Dragan i Goran su bili momci kada su izgubili oca. Posle su se sami borili kroz život da uspeju. Njihova majka Nada se uvek borila da im obezbedi da imaju sve najbolje, a Dragan se sam trudio da uspe i da se školuje. Nije lako deci koja izgube jednog roditelja da nastave da se bore, ali oni su to ipak uspeli. Koliko god da im je bilo teško to što su odrastali bez oca, oni nikada to nisu pokazivali, već su se uvek trudili da budu bolji.
Sećam se kada je dolazio ovde na raspuste, nikada nije pokazivao koliko mu je teško, već je stalno učio i borio se za opstanak u velikom gradu. Nije ni jednom ni drugom bilo lako, znate kako je kada dolazite iz malog mesta i u gradu pokušavate da se snađete. Svaka njima čast kako su uspeli tako u životu – ovako je za medije govorila njihova prva komšinica, koja je dodala da je otac Dragana Bjelogrlića, koji je, kao i majka Nada, ekonomista po struci, želeo da njegovi sinovi budu uspešni građevinski inženjeri, pa je tako Dragan upisao građevinski fakultet, ali je vrlo brzo prekinuo studije.
Otac Dragana Bjelogrlića nije želeo da se on bavi glumom
Tek jednom glumac je govorio o velikoj tugi i tragediji koja je zadesila njegovu porodicu. Naime, otac Dragana Bjelogrlića preminuo je veoma mlad, kada je dramski umetnik bio četvrta godina gimnazije i trebalo je da se oduči šta dalje.
– Meni je, nažalost, otac umro kad sam bio pred maturom. Jedan od poslednjih razgovora koji pamtim s njim dok je ležao u postelji bio je upravo taj da treba da se bavim ozbiljnim stvarima u životu, i to je podsvesno uticalo na moj odabir građevine. A u trenutku kada sam bio na studijama građevine, iako mi je ona dobro išla, shvatio sam da nije za mene. Postojala je zebnja moje majke i brata, ali nisu imali otpor prema toj odluci. Kako bi bilo da je moj otac ostao živ, to ne znam, mada mislim da ni tu ne bi bilo problema – govorio je svojevremeno Bjela.
Upravo to je i ponovio nedavno gostujući u podkastu „Velike priče“. Otac Dragana Bjelogrlića nikako nije bio za to da se njegov sin bavi umetnošću, tačnije glumom:
– Jedan od mojih poslednjih razgovora sa ocem koji je umirao kad sam ja bio četvrti razred, maturant bio je taj gde je on mene pitao jesam li smislio šta ću dalje. Nismo mi mnogo često pričali, on je onako bio od onih, Hercegovac, tvrd otac koji nije voleo da se otvara pred sinovima, ali eto bio je bolestan. Na to njegovo pitanje da li znam šta ću rekao sam mu „Možda neka građevina, elektrotehnika, tako nešto“, a on kaže „Da, da, da, guraj ti to, pusti ti glumu, ona nije za ozbiljne ljude.
