Predstavnici zemalja do pre deceniju zahvaćenih krvavim ratom, sastali su se u Monaku 1955. godine kako bi razmotrili stvaranje Pesme Evrovizije, još jednog pokušaja da se posleratna Evropa što više poveže i okrene saradnji i toleranciji.
Uzor je bio već poznati festival u Sanremu. Interesantno, izraz “Evrovizija” stariji je od samog takmičenja! NJega je misleći na mrežu Evropske unije za radiodifuziju, prvi put upotrebio britanski novinar Džordž Kempi još 1951. godine.
U prvom takmičenju, održanom u švajcarskom Luganu 24. maja 1956, učestvovale su Francuska, SR Nemačka, Italija, Holandija, Luksemburg, Belgija i domaćin Švajcarska. Svaka zemlja je poslala dve pesme, tako da je ukupno bilo 14 pesama.
Sistem glasanja predviđao je da svaka država učesnica pošalje po dva člana žirija koji mogu da glasaju za sve pesme, uključujući i onu iz svoje države. Na kraju, žiri iz Luksemburga nije mogao da doputuje u Švajcarsku, pa je zemlji domaćinu dozvoljeno da glasa umesto njih.
Pobedu je odnela upravo predstavnica Švajcarske što je već sutradan dovelo u pitanje čitavu regularnost glasanja. Glasovi pojedinačnih članova žirija nikada nisu objavljeni, mada jeste činjenica da je pobednička numera osvojila 102 poena (od mogućih 140). Bio je to prva kontroverza u istoriji takmičinja kog će i inače pratiti dosta skandala.
Kako bilo, predstavnica Švajcarske – Lis Asija, proglašena je pobednicom i postala je ikona i simbol pesme Evrovizije sve do danas. Preminula je 2018. u 94 godini života.
Ovo je bio jedini izbor na kom su zemlje imale više od jedne pesme. Takođe, iako je takmičenje snimano, nijedna kopija nije preživela do danas osim pobedničke pesme koja je ponovljena na kraju.
Naredne godine, priključile su se i Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska i Austrija, koje su sa prvog festivala diskvalifikovane zbog zakasnelih prijava.
Broj zemalja učesnica od tada raste. Jugoslavija se Pesmi Evrovizije pridružila već 1961. kao jedina zemlja van zapadne Evrope koja se takmiči, a to je još dugo vremena i ostali.
