Samit Evropske Unije i zemalja Zapadnog Balkana održana je danas po prvi put putem video konferencije.
Prvi put je postavljen i jedan uslov – da svi premijeri i šefovi država sede u sobama u kojima neće biti nikakvih zastava, ni državnih obeležja.
Ovakva procedura uspostavljena je na zahtev Španije, koja nije priznala nezavisno Kosovo, i njome uslovila svoje učešće.
Nemačka kancelarka Angela Merkel u obraćanju tokom današnjeg samita EU – Zapadni Balkan, pola svog govora posvetila je pregovorima Beograda i Prištine.
Merlekova je istakla da Nemačka podržava proces proširenja, jer je on u geopolitičkom interesu EU. Pitala je sve učesnike može li se u vreme pandemije, kada su svi shvatili koliko su osetljivi, nešto naučiti i primeniti iz primera sporazuma Grčke i Severne Makedonije.
“Da li je moguće nešto dobro da uradimo za naše narode, iako to podrazumeva neku vrstu kompromisa,” pitala je Merkel sve učesnike samita, navodi Blic.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Merkel je istakla značaj specijalnog izaslanika MIroslava Lajčaka i njegovu ulogu u budućim pregovorima.
Kurc: EU potpuna sa zemljama Zapadnog Balkana
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc rekao je danas da na Zapadnom Balkanu, tokom pandemije koronavirusa, nije u toku nikakva geopolitička trka između Evrope, Kine ili Rusije.
„Svaka pomoć je dobra, ma sa koje strane sveta“, naglasio je Kurc, u izjavi novinarima, uoči današnjeg Samita EU i Zapadnog Balkana.
On je ocenio da činjenica da se samit, koji je bio planiran da se održi u Zagrebu, održava putem video-konferencije i pored koronavirusa, predstavlja „važan znak jedinstva“.
Naglasio je da šefovi država i vlada EU i Zapadnog Balkana želi da podvuku solidarnost i saradnju u korona-krizi.
Naredni koraci u pravcu širenja EU, prema njegovim rečima, nisu na dnevnom redu, izuzev ponavljanja privrženosti evropskoj perspektivi sa obe strane.
Kurc je podvukao i značaj bilateralne pomoći, podsetivši da je Austrija sa Zapadnim Balkanom kulturalno, ljudski, ekonomski i istorijski povezana i da smatra svojom obavezom da pomaže.
Svim zemljama je, kako je ukazao, pružena podrška kroz zaštitnu opremu, a stavljeni su na raspolaganje i kapaciteti na intenzivnoj nezi u austrijskim bolnicama.
Za Kurca će EU biti potpuna tek kada zemlje Zapadnog Balkana budu deo Unije.
Plenković: EU spremna da podrži reforme na Zapadnom Balkanu
Premijer Hrvatske Andrej Plenković kaže da EU tokom sastanka sa liderima sa ZB želi da pošalje poruku podrške reformskim i evropskim naporima u regionu.
”Spremni smo da podržimo napore regiona u kontekstu pregovora o pristupanju koje vode Crna Gora i Srbija i otvarnja pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom kao i podršku reformama u BiH i razgovorima između Srbije i Kosova”, kaže Plenković.
Premijer Hrvatske je pred početak razgovora lidera EU i Zapadnog Balkana navajavio da će se na sastanku razgovarati o intenziviranju saradnje i omogućavanju nastavka puta Zapadnog Balkana prema ključnom cilju što su evrointegracije.
On dodaje da EU podržava zemlje Zapadnog Balkana u borbi protiv kovida 19 kao i da priprema veliki paket ekonomske pomoći koji će biti praćen redovnim izveštajima o napretku zemlja Zapadnog Balkana.
”Smatramo da smo nakon zagrebačkog sastanka koji je održan pre 20 godina ovim sastankom poslali veliku poruku koja se odnosi i na naše susede i na politiku proširenja i na ono što će ostati svojevrsna zaostavština hrvatskog predsedavanja, a to je izmenjena metodologija pregovora o pristupanju”, zaključio je Plenković.
Usvojena “Zagrebačka deklaracija”
Lideri EU 27, uz konsultacije sa liderima sa Zapadnog Balkana, usvojili su ”Zagrebačku daraciju” koja sadrži rezultate video samita EU Zapadni Balkan održanog 6. maja.
”Pozivajući se na samite održane u Zagrebu 2000. godine, Solunu 2003. godine i Sofiji 2018. godine, EU ponovo potvrđuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi regiona”, stoji na početku Delaracije.
Dodaje se da su lideri sa Zapadnog Balkana ponovili svoju posvećenost evropskoj perspektivi kao svom ”strateškom izboru” .
”Kredibilnost ove posvećenosti zavisi i od jasnog informisanja javnosti i primene neophodnih reformi”, stoji dalje u tekstu.
Deklaracijom se poziva na jedisntvo i solidarnost u krizi izazvanoj korna virusom, a EU navodi da ostaje posvećena podršci regionu u borbi protov pandemije i njenih društveno ekonomskih polsedica.
Deo ”Zagrebačke delaracije” odnosi se na paket od 3,3 miljarde evra podrške koju je EU mobilsala za pomoć regionu u rešavaju posledica krize koji uključuje trenutnu podršku zdravstvenom sektoru, podršku kasnijem socio-ekonomskom oporavku, ali i paket od 750 milona evra makrofinansijske pomoći i 1,7 miljardi evra podrške Evropske investicione banke.
U Deklaraciji se navodi da je pandemija koja je u toku ”pokazala kako EU i Zapadni Balkn zajedno rešavaju zajedničke izazove”, ali i ocenjuje da EU podrška i saradnja sa regionom ”uveliki prevazilazi ono što drugi partneri mogu da obezbede”.
Istovremeno, EU ”prepoznaje” i vrednost podrške koju je Zapadni Balkan toko pandemije pružio svojim susedima i samoj EU.
”EU i Zapadni Balkan dele isti cilj mirne, jake stabilne i ujedinjene Evrope, podržane istorijskim, kulturnim i geografskim vezama ali i zajedničkim političkim, bezbednosnim i ekonomskim interesima”, navodi se u Deklaraciji.
EU podvlači da je odlučna da intenzivira svoj angažman sa regionom u svim oblastima i pozdravlja obećanje partnera regiona da će pridržavati evropkih vrednosti i principa u da će nastaviti sa reformskim procesom..
”Povećana EU podrška biće povezna sa opipljivim napretkom regiona u oblasti vladavine prava, socio-ekonomskim reformama i sa pridržavanjem EU vrednosti, zakona i stnadarda”, piše u Deklaraciji.
EU ponavlja i važnost reformskog procesa u regionu sa fokusom na valdavini prava, demokratiji, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, poštovanu ljudskih prava, prava manjina i rodne ravnopravnosti.
”Lideri na Zapadnom Balkanu moraju da osiguraju strikno poridržavanje i primenu fundamentalnih vrednosti, demokratskih principa i vladavine prava, uključujući i vreme dok su vanredne mere zbog pandemije na snazi”, dodaje se u tekstu.
Zapadni Balkan se poziva na dalje odlučne korake u pocesima pomirenja, saradnje i jačanja dobrosusedskih odnosa, uključujući i sa zemljmama členicama EU.
Poziva se i na dalje napore u cilju rešavanja bilateralnih problema zasnovanih na zaostavštini iz prošlosti, a pozdravlja se izbor EU Specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine i drugih regionalnih pitanja.
EU lideri naglašavaju da sa Zapadnim Balkanom dele veliki broj zajedničkih bezbednosnih izazova i da se zajedno radi na borbi protiv terorizma i ekstremizma, organizovanog kriminala i korupcije kao i na pitanjima migracija, borbe protiv trgovine ljudima, drogom i oružjem.
”EU pozdravlja doprinios Zapadnog Balkna u EU misijama i opracijama. EU očekuje dalje produbljivanje saradnje u oblasti Zajedničke spoljne i bezbednosne politike i ponavlja pozi svim partnerima da napreduju ka punom usklađivanju sa EU spoljnom i bezbednosnom politikom, posebno u oblastima od velikog zajedničkog interesa”, navodi se u Delaraciji.
Zagrebačka delaracija najavljuje i veliki ekonomsko investicioni plan za Zapadni Balkna koji će biti predstavljen kasnije tokom godine.
“U cilju dalje promocije naših zajedničkih interesa, EU lideri su spremni da osnaže politički dijalog, uključujući i stastanke na najvišem nivou”, između EU i Zapadnog Balkana”, stoji u zaključku Deklaracije.
Srbiju je na video-samitu predstavljao predsednik Aleksandar Vučić, a sa Zapadnog Balkana razgovorima su prisustvovali i albanski premijer Edi Rama, predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović, crnogorski predsednik Milo Ðukanović, makedonski premijer Oliver Spasovski i predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači.
Sa evropske strane na video-konfrenciji učestvuju lideri 27 država članica EU, čelnici EU institucija kao i predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, Evropske investicione banke i Saveta za regionalnu saradnju.
Izvor: Tanjug
