Nije slučajno, kaže Linder, da oko 28 odsto obolelih od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) ima i problem sa zavisnošću, a čak 35 odsto ima ozbiljnu, “pravu” fiziološku zavisnost od neke supstance.
Dobra vest je, dodaje on, što je zavisnost izlečiva bolest, ali je potrebno mnogo truda i to ne samo na jednom polju.
“Većina nas poznaje nekog ko se bori sa zavisnošću”, kaže dr Linder i upozorava da se zavisnost ne može izlečiti ako se usredsredimo samo na nju.
Pravi problem su, objašnjava, bol i trauma koji podstiču zavisnost, a ona je samo odraz neuspelog lečenja ili zanemarivanja traumatskih stanja.
“Uz psihološku trauma uključuje se i naš limbički sistem ili centar za strah“, objasnio je dr Linder.
Kada se to dogodi, racionalni i odlučujući deo mozga praktično se isključi, jer sva krv odlazi tamo gde nastaje panika.
Zavisnost tada može da posluži kao naizgled delotvoran “lek” koji nam dugoročno narušava mentalno i fizičko zdravlje i tako svremenom samo stvara još jedan ozbiljan problem.
Lečenje zavisnosti i traume: “Rezultati su tu samo ako se leče zajedno”
“Pretpostavka da će se jedno stanje izlečiti samo od sebe kad izlečite drugo, potpuno je pogrešna “, kaže dr Linder i napominje da se u lečenju zavisnosti trauma često zanemaruje.
U poređenju sa depresijom u kojoj antidepresivi mogu pacijentu značajno da pomognu, za lečenje psihološke traume ne postoji jedan pravi lek. Isto je, dodaje, i sa bipolarnim poremećajem i psihozom, iako lekovi tu mogu značajno da pomognu, pacijenti sa traumom na njih ne odgovaraju dovoljno dobro i brzo.
“Lekovi mogu da pomognu u smanjenju simptoma traume ali ne postoji nijedan lek koji bi sam u potpunosti izlečio psihološku trauma”, kaže doktor i dodaje da je dobra vest to što mozak može da se navikne da na stres ne odgovara uvek sa “borbom ili begom”, ali to zahteva kvalitetnu psihoterapiju, holističke metode lečenja i posvećenost pacijenta.
Kognitivno bihevioralna terapija (CBT) poznata je kao zlatni standard u psihoterapiji i koristi se kod raznih problema mentalnog zdravlja. Iako je u mnogim situacijama korisna, u lečenju zvisnosti i traume ona nije dovoljno delotvorna.
To je, smatra dr Linder, zato što se ta metoda preterano usredsređuje na misli i na um, a zanemaruje fiziološki deo traume.
“Oni koji se bore sa traumom i sa zavisnošću često se osećaju udaljeni od sopstvenog tela, osećaja i potreba”, objasnio je dr Linder i napominje da se od svih poznatih oblika lečenja najefikasnija terapija za oba stanja je EMDR terapija i to u kombinaciji sa socijalnom podrškom zavisniku.
To dvoje će, dodaje on, najpre dovesti do korena problema i što pre to shvatimo, veća je verovatnoća da ćemo izečiti globalnu pandemiju traume i zavisnosti.
Izvor: N1
