“Problem je veći nego što se čini. Iako video-igrice postoje već relativno dugo, ovaj stepen, ova količina i ovaj broj video-igara koji se danas prezentuje je iz dana u dan sve veći. Utisak je da ovo što se sada dešava će se odraziti tek u narednim godinama”, kaže za Prvu TV Dr Aleksandar Vujošević, psihijatar Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
“Opasnost je posebno velika, naročito kada se radi o deci i mladim ljudima kojima nije još došlo ni do formiranja svih struktura u mozgu, koje utiču na razne stvari. Veoma često imamo danas decu kojima je jedna od prvih igračaka neka video-igrica ili igra na telefonu, laptopu ili nečemu sličnom”, dodaje dr Vujošević.
Kako on navodi, opasno je jer ni sami roditelji, a ni deca, ne znaju gde je ta granica. Zavisnički potencijal video-igrica po nekim istraživanjima je gotovo isti kao kod heroina.
“Formiranje adikcije ide veoma brzo. Imamo nemogućnost kontrole, kada deca obećaju roditeljima da neće više igrati igrice i onda ne mogu to da ispune. Ne zato što neće, već zato što ne mogu”, navodi Vujošević.
Igranje video-igrica, koje ne možemo isključiti, mora se ograničiti. Roditelji bi trebalo da razgovaraju sa decom i objasne im zašto je to tako, kaže doktor.
