Lekari zato pozivaju na veću svest o rizicima kojima su žene izložene i na uvođenje ciljanih mera zaštite, posebno jer klimatske promene donose sve češće i intenzivnije toplotne talase.
Sa biološke strane, veći rizik za žene uglavnom se svodi na dva faktora – prirodne hormonske oscilacije i drugačiji odgovor organizma na visoke temperature , objasnila je dr Arif.
Istraživanja pokazuju da žene proizvode manje znoja i počinju da se znoje tek pri višoj telesnoj temperaturi. To smanjuje sposobnost organizma da se brzo rashladi, a otežava i prepoznavanje trenutka kada je telo pod prevelikim opterećenjem, jer se znoj manje primećuje na koži i odeći.
Ista istraživanja pokazala su da žene imaju nešto višu telesnu temperaturu i veći procenat telesne masti od muškaraca, što predstavlja dodatni izolacioni sloj. Kada se tome dodaju prirodne promene nivoa estrogena i progesterona, koje utiču na centre za regulaciju telesne temperature u mozgu, opterećenje organizma postaje još veće.
Dehidratacija se često razvija postepeno i mnogi njene prve simptome pripisuju umoru ili iscrpljenosti. Međutim, nedostatak tečnosti može ozbiljno narušiti rad celog organizma, posebno tokom letnjih vrućina.
Direktor SZO upozorio je da je Evropa najbrže zagrevajući kontinent i da su zdravstveni sistemi, kao i infrastruktura, sve više izloženi pritisku usled ekstremnih vremenskih uslova.
Nivoi ovih hormona značajno se menjaju tokom menstrualnog ciklusa, perimenopauze, menopauze, trudnoće i dojenja, što može umanjiti sposobnost tela da reguliše temperaturu. Sve to dodatno opterećuje srce i krvne sudove, naročito tokom velikih vrućina.
Međutim, dr Ket Pinjo-Gomeš, stručna savetnica za javno zdravlje, naglašava da nije samo biologija razlog povećanog rizika.
Kako ističe, socioekonomske okolnosti – poput činjenice da su žene često slabije plaćene ili češće brinu o članovima porodice – mogu dodatno otežati brigu o sopstvenom zdravlju tokom toplotnih talasa.
Važan faktor su i godine. Pošto žene u proseku žive duže od muškaraca, češće su izložene zdravstvenim problemima u starijem dobu. Starije osobe su podložnije demenciji, zbog koje možda neće prepoznati žeđ, kao i bolestima koje zahtevaju upotrebu diuretika, što dodatno povećava rizik od toplotnog stresa.
Tokom menstrualnog ciklusa osetljivost na vrućinu menja se zajedno sa nivoima hormona, objašnjava dr Arif.
Progesteron raste u drugoj polovini ciklusa, neposredno pre menstruacije, što može povećati telesnu temperaturu i dodatno pojačati osećaj nelagodnosti. Kada menstruacija počne, nivo estrogena pada na najnižu vrednost, zbog čega srce mora više da radi kako bi rashladilo organizam.
"Krvarenje mi je bilo uobičajeno, ali sam bila mnogo umornija, vrtelo mi se u glavi, osećala sam anksioznost i nisam mogla da spavam", rekla je za BBC Mihaela Fin iz severnog Londona, koja je menstruaciju dobila tokom toplotnog talasa krajem juna.
Čarli Padok (27) kaže da su joj se menstrualni simptomi znatno pogoršali, a da grčeve nije mogla da ublaži termoforom zbog visokih temperatura.
"Smene na poslu poklopile su se sa tim danima. Već tokom jutarnjeg tuširanja osetila sam slabost i morala sam da javim da sam bolesna. Telo mi je bilo potpuno iscrpljeno i u grčevima", ispričala je.
Ekstremni vremenski uslovi mogu da predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje, naročito kod onih grupa stanovništva koja su posebno osetljive na visoke temperature.
Stručnjaci objašnjavaju da je jedan od ključnih razloga fiziološki stres koji visoke temperature stvaraju u organizmu. Povišena telesna temperatura, ubrzan rad srca, dehidracija i poremećaj sna mogu izazvati reakcije koje se
Dodala je da se zamalo dva puta onesvestila, dok su valunzi bili gotovo nepodnošljivi.
Džes Alingam (26) rekla je da je bila potpuno iscrpljena, više nego inače i da je imala izraženu mentalnu konfuziju.
Dr Arif podseća da se tokom menstruacije gubi i gvožđe, što može uticati na kvalitet sna. Nizak nivo gvožđa, naročito kod žena sa obilnim menstruacijama, smanjuje snabdevanje organizma kiseonikom i dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem.
Valunzi i noćno znojenje česti su tokom perimenopauze i menopauze zbog pada nivoa estrogena, navodi dr Arif.
Isto važi i za žene koje su prošle kroz hemijski ili hirurški izazvanu menopauzu tokom lečenja hormonski zavisnih karcinoma ili drugih ginekoloških bolesti.
Tokom toplotnih talasa valunzi i noćno znojenje mogu postati učestaliji i intenzivniji.
"Zaista je užasno, naročito noću. Zadremate, a onda vas odjednom preplavi talas vrućine. Već vam je vruće i nema nikakvog olakšanja. To je dvostruki udarac", rekla je Hilari Serif (57).
Dodala je da hormonska terapija mnogo pomaže, ali ne može potpuno da ukloni simptome.
Dr Rozalin Vest (41), koja je u perimenopauzi, opisala je preživljavanje toplotnog talasa kao "čisto preživljavanje".
"Neprestano sam menjala donji veš, a prijateljica i ja smo na kraju potpuno odustale od grudnjaka zbog znojenja i nelagodnosti", rekla je.
Trudnice teže regulišu telesnu temperaturu zbog povećane proizvodnje toplote u organizmu i većih potreba za tečnošću, pokazuje istraživanje objavljeno u časopisu The Lancet.
Hormoni i u ovom periodu imaju ključnu ulogu. Promene nivoa progesterona tokom rane i srednje trudnoće mogu povećati telesnu temperaturu, dok se u kasnijim mesecima ona ponovo snižava.
"Što je trudnoća više odmakla, to je veće opterećenje za srce i krvne sudove, jer organizam nosi još jedno ljudsko biće", objasnila je dr Arif.
Istraživanja takođe ukazuju da toplotni stres može povećati rizik od komplikacija i za majku i za bebu.
"Biti u poodmakloj trudnoći usred leta je pravi pakao", rekla je Džes Blum (35), koja bi trebalo da se porodi krajem jula.
Ispričala je da je razmišljala da spava na kuhinjskom podu i da se svake večeri rashlađuje hladnom kupkom.
"Ponekad mi se u kadi pridruži i sladoled", našalila se.
Izloženost visokim temperaturama povezana je sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti, naročito kod žena.
Tokom toplotnih talasa dodatno opterećenje srca može dovesti do pada krvnog pritiska, a u kombinaciji sa gubitkom tečnosti i soli znojenjem povećava se rizik od toplotne iscrpljenosti. Ako krvni pritisak padne previše, raste i rizik od srčanog udara.
Jun je u mnogim evropskim zemljama oborio temperaturne rekorde. Stručnjaci upozoravaju da će toplotni talasi ubuduće biti sve češći, duži i intenzivniji. Možemo li na to da se naviknemo i kako da se zaštitimo?
Ekstremne vrućine mogu da dovedu do velikih problema sa određenim organima, a u posebnom riziku su osobe koje piju određene lekove
"Prepoznajte simptome toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara, pijte dovoljno tečnosti, koristite ventilatore i rashladne obloge. Vežbajte rano ujutru ili nakon zalaska sunca. Koristite kremu sa zaštitnim faktorom i pratite svoj menstrualni ciklus."
Kako kaže, vrućinu treba posmatrati kao "test opterećenja za kardiovaskularni sistem".
Izvor: b92
