Grupa istraživača sa Univerziteta u Birmingemu, koju je vodila dr Helen Rudok, sistematski je pregledala više od 40 studija koje su koristile eksperimentalne i neeksperimentalne pristupe za ispitivanje unosa hrane.
Pregled je potvrdio hipotezu istraživača. Više jedemo kada smo sa prijateljima ili porodicom. Takođe, zaključak je i da menjamo navike za stolom kada smo u društvu ljudi koje ne poznajemo.
Dosadašnje studije otkrile su da su veličine obroka između 29 odsto i 48 odsto veće kad se jede sa prijateljima, nego kada su ljudi sami. Međutim, treba imati u vidu i ostale faktore kao što su pol i gojaznost, ali i to, koliko dobro poznajemo ljudima sa kojima jedemo.
„Pronašli smo snažne dokaze da ljudi jedu više hrane dok jedu sa prijateljima i porodicom, nego kada su sami“, rekla je dr Rudok .
Žene su jele manje porcije pred muškarcima, bez obzira da li su im prijatelji ili ih ne poznaju.
Ljudi koji imaju višak kilograma uglavnom su jeli manje kad su u javnosti.
„Ljudi žele da prenesu pozitivne utiske nepoznatim osobama. Zato u tim situacijama biraju male porcije hrane. Pošto se bojimo tuđih predrasuda, i to može uticati na naš izbor o tome šta ćemo i koliko pojesti u društvu. Ovde se već u priču uvode anksioznost i diskriminacija“, objasnila je dr Rudok i dodala da analiza rezultata iz studija pokazuju da hranu često biramo tako što smatramo, da će na osnovu toga, o nama biti donet nekakav sud.
Jelo sa drugima je društveni čin, način povezivanja sa drugima, ritual koji ima brojne pozitivne efekte. Zato ne čudi što jedemo više kada smo u društvu porodice i prijatelja.
S druge strane, neke je stid samih sebe kada, sami, u četiri zida, jedu prevelike količine hrane.
Stručnjaci zato svakako preporučuju obroke u društvu, ali, ne samo zbog hrane već i zbog druženja, razmene iskustava i kvalitetno provedenog vremena.
Izvor: RTS/MNN.COM
