Na južnoj periferiji Edžoua, grada u centralnoj kineskoj provinciji Hubej, ogromna zgrada u stilu uobičajenog stambenog objekta, gleda na glavni put. Ali nije namenjena kancelarijskim radnicima ili porodicama. Sa 26 spratova, to je ubedljivo najveća farma svinja u jednoj zgradi na svetu, sa kapacitetom da preradi 1,2 miliona svinja godišnje.
Soliter namenjen farmi za uzgoj svinja svojevrsni je odgovor Kine na njenu veliku potražnju za svinjetinom, najpopularnijim životinjskim proteinskim proizvodom u zemlji.
Neboder-farma počela je proizvodnju početkom oktobra kada je kompanija koja stoji iza objekta – „Hubej žongkin kajvei modern farming” – u objekat primila prvih 3.700 krmača.
Kompanija je nova u sektoru uzgoja svinja, uglavnom se bavila proizvodnjom cementa a jedan od proizvodnih pogona za cement, sada seupravo nalazi pored nove farme svinja.
Iz kompanije su saopštili da je prvobitno bilo planirano da se investira u proizvodnju gotove hrane, ali da je do promene plana došlo nakon, kako su istakli, usporavanja građevinske industrije u Kini. Đin Lin, generalni direktor kompanije, rekao je da kompanija vidi modernu poljoprivredu kao sektor koji obećava i priliku da koristi sopstveni građevinski materijal za izgradnju farme svinja.
Za neuobičajenu farmu svinja zapravo su predviđene dve zgrade. Iza trenutne operativne, privodi se kraju i zgrada identičnog izgleda. Kada se kompleks objedini u potpunosti pokrenuti, obezbediće kombinovanu površinu od 800.000 kvadratnih metara prostora, sa kapacitetom za 650.000 životinja.
Hranjenje na dugme i više krugova dezinfekcije
Farma vredi oko 500.000 evra, ima uslove za rad gde se koristi gas, u protorijama se kontroliše temperatura i obezbeđena je adekvatna ventilacija, a životinje se hrane kroz više od 30.000 automatskih mesta za hranjenje pritiskom na dugme u centralnoj kontrolnoj sobi.
Iz kompanije navode da će otpad koji ostaje posle njihovog procesa uzgoja svinja i proizvodnje mesa, biti tretiran i korišćen za proizvodnju biogasa, koji se može koristiti za proizvodnju električne energije i zagrevanje vode na farmi.
Takođe su istakli da će se od radnika tražiti da prođu kroz više krugova dezinfekcije i testiranja pre nego što im se dozvoli ulazak.
Kina potroši oko 50 odsto ukupno proizvedenog svinjskog mesa na planeti
Kina je pokušala da unapredi svoju proizvodnju svinjskog mesa, pošto troši oko polovinu svinjetine na čitavom svetu i nakon što je izgubila čak 100 miliona svinja zbog smrtonosne bolesti svinja usled afričke svinjske kuge između 2018. i 2020. godine, a koja je pogodila i evropske farmere.
Godine 2019, vlasti su najavile da će dozvoliti izgradnju visokih objekata za uzgoj svinja. Najavu su pozdravili investitori, uključujući „Kingei smart agrikaltar” u kojoj kažu da je takav model proizvodnje u visokim zgradama efikasniji, biobezbedniji i ekološki prihvatljiviji.
„U poređenju sa tradicionalnim metodama uzgoja, visoke farme svinja su pametnije rešenje, sa visokim nivoom automatizacije i biološke sigurnosti. Istovremeno, imaju prednost u uštedi resursa”, rekao je Žu Žengjong, profesor na Institutu za nauku o životinjama Kineske akademije poljoprivrednih nauka, koji je rekao da je njihova popularnost porasla nakon izbijanja afričke svinjske kuge.
Šta brine stručnjake
Divlje životinje u urbanim sredinama i rizici
Stručnjaci su probali da objasne rizike za izbijanje i prenos bolesti kada se govori o domaćim životinjama u urbanoj sredini.
S druge strane, i o bliskosti divljih životinja i rizika koji taj faktor doprinosi zoogenezama, rađeno je više istraživanja, među njima i ono koje proučava uticaj sve većeg broja slepih miševa, koji usled razaranja prirodnih staništa, naseljavaju urbana područja.
Samo u jugozapadnoj provinciji Sečuan planirane su, ili su u izgradnji, 64 višespratne farme – od 2020. godine.
Međutim, ima i stručnjaka koji tvrde da velike farme sa intenzivnim kapacitetima – povećavaju verovatnoću sve većih izbijanja i prenosa određenih bolesti.
„Ovakvi objekti mogu da smanje interakcije između domaćih i divljih životinja i njihovih bolesti, ali ako bolest uđe unutra, mogu izbiti između životinja poput šumskog požara. Video sam više izveštaja o njihovoj ‘biobezbednosti’, ‘efikasnosti’ i ‘održivosti’. Slušamo istu priču za zatvorene objekte u SAD. Međutim, postoji vrlo malo dokaza da ovakvi objekti zaista imaju bilo koju od tih prednosti”, rekao je Metju Hajek, docent za studije životne sredine na Univerzitetu u Njujorku.
Dirk Fajfer, profesor na Katedri za zdravlje gradskog stanovništva na Univerzitetu u Hong Kongu, složio se i rekao: „Veća koncentracija životinja, veći je rizik od nastajanja i širenja infektivnog patogena, kao i moć za njihovu mutaciju”.
„Verovatno će još važnije pitanje biti – da li je ova vrsta proizvodnje u skladu sa potrebom da se krene ka smanjenoj potrošnji mesa, s obzirom na očigledno nezaustavljivu pretnju razornih klimatskih promena koja sa povećanom potražnjom određenih namirnica širom sveta ima jaku vezu”, dodao je Fajfer.
