Danas bi ona koštala oko 150 miliona dolara.
S obzirom na to da NASA od tada nije isporučila nijedno novo takvo odelo spremno za misiju, sada bi mogli da ostanu bez skafandera. U stvari, NASA se sada svodi na samo četiri EVA odela spremna za let.
Od 2009. godine NASA je uložila više od 200 miliona dolara u razvoj svemirskih odela, nedavno otkrivajući prototip xEMU. Međutim, još nema novu flotu svemirskih odela.
U razgovoru za Biznis insajder (Business Insider), Ketlin Luis, kustos međunarodnih svemirskih programa i odela u Nacionalnom muzeju vazduha i svemira Smithsonian Institution, kazala je kako su svemirska odela tako skupa zbog toga što su ona kompleksna te da su ona u stvari svemirski brod u obliku čoveka.
“Svemirsko odelo mora da zaštiti astronauta od vakuuma svemira, od zračenja sunca i drugih tela, a mora ga zaštititi i od čestica koje se brzo kreću i prelaze do 18.000 milja (28.968 kilometara) na sat, koje bi mogle prodreti u odelo. Ono pruža kiseonik, komunikacije, telemetriju i sve što je čoveku potrebno za preživljavanje, sve umotano u jednu malenu svemirsku letelicu oblikovanu poput čoveka”, kazala je Luis, prenosi Kliks.
Svemirska odela koja NASA trenutno koristi stara su više od 40 godina. Osamnaest odela razveno je za program Spejs-šatl (Space Shuttle) 1974. godine. Odelo broj 1 korišćeno je samo za sertifikaciju, dok je odelo 2 uništeno tokom ispitivanja na zemlji. Dva odela izgubljena su u katastrofi Challenger 1986. godine, a druga dva u katastrofi Columbia 2003. godine. Najnoviji gubitak svemirskog odela bio je jedinica 17, tokom nesreće teretne misije SpaceX-7. Tačan trošak zamene ove jedinice nije poznat, ali procene se kreću do 250 miliona dolara. Na preostalih 11 odela šteta raste, a sedam je u različitim fazama obnove i održavanja. To ostavlja samo četiri svemirska odela spremna za let u Međunarodnoj svemirskoj stanici.
U stvari, prvi NASA-in ženski svemirski odlazak odgođen je jer je svemirska stanica imala samo jedno srednje veliko odelo. Ova prekretnica konačno se desila kada je NASA poslala školjku srednjeg trupa kako bi se uklopila u postojeće veće odelo.
NASA je uložila oko četvrt milijarde dolara u razvoj xEMU odela za svoj program Artemis, koji planira da vrati ljude na površinu Meseca do 2024. godine, s ciljem da na kraju ode na Mars.
“Apsolutno postoji osećaj hitnosti, ne samo zbog toga što je broj odela relativno mali, već se smanjuju i komponente koje koristimo da bi odela bila zdrava. Odličan primer za to su senzori ugljen-dioksida. Dizajn koji mu trenutno odgovara je nasleđe, a neke se njegove komponente više ne proizvode. Neki od dobavljača koji su napravili te komponente više uopšte ne postoje. Tako je danas CO2 senzor sjajan primer komponente gde bi zamenski dizajn, koji će raditi i za postojeće i za novo odelo, u osnovi bio zamena koja je kompatibilna s oba dizajna odela”, kazao je Džesi Bafington, vođa istraživanja EVA sistema za razvoj NASA-inog svemirskog centra Džonson (Johnson).
Najskuplja komponenta svemirskog odela, kaže Luis, su rukavice. One su najsloženije, jer su astronautima potrebne za spretnost ruku da bi obavljali posao u svemiru. Unutrašnjost rukavice ima sistem remenica i žica koje ga drže zajedno, a na spoljašnjoj strani je sistem radijatora toplote, koji omogućavaju astronautu da greje ruke.
“Rukavice su neverovatna i zamršena komponenta, ali je ipak odeća pod pritiskom, uključujući rukavice, jeftinija od sistema za održavanje života. Ruksak koji se nosi na zadnjoj strani tela visoko je kompresovan niz tehnologija koje čine sve od održavanja temperature do uklanjanja ugljen-dioksida i nastavka pružanja pritiska u samom odelu”, istakao je Bafington, prenosi Biznis insajder.
Hodanje po Marsu, kaže Luis, razlikuje se od hoda po Mesecu. Drugačije je okruženje i ima različite opasnosti. Stoga se pri izradi odela moraju uzeti u obzir sve okolnosti i moguća kretanja astronauta.
“Stoga je neophodno uložiti mnogo novca u njihovu izradu. Svi ti dolari se troše ovde na zemlji i vraćaju nam se na načine koji na kraju donose koristi za čitavo čovečanstvo i za poreske obveznike u ovoj zemlji. Takođe, smanjujemo barijere za ulazak iz komercijalne perspektive. Uključivanjem više kompanija i njihovo takmičenje u inovacijama bi moglo uticati na smanjenje te cene”, kaže Bafington.
U pokušaju da razvije tehnologiju po nižim troškovima, NASA često postavlja dizajnerske izazove za inovacije, ponekad u partnerstvu s dizajnerima i kompanijama koje najviše impresioniraju. U izazovu Astronaut Glove 2009, Ted Sautern je, kao drugoplasirani, osvojio nagradu od 100.000 američkih dolara. On i njegov partner Nikolaj Moisejev, vodeći ruski inženjer svemirskih odela, iskoristili su svoj dobitak za formiranje Final Frontier Design-a.
“Firmu smo osnovali pre 10-ak godina i sve to vreme sarađivali smo s NASA-om na komponentama EVA odela. NASA je naš najveći kupac i do sada smo im isporučivali prototipe komponenti za odelo, uključujući rukavice, lakat, sklopove ramena, delove i komade, ali samo u poslednje dve godine usredsredili smo se na spajanje celog sistema”, istakao je Sautern te dodao kako očekuje da će se njihov razvoj odela kretati u višemilionskom opsegu, ali se nada da će njihov EVA sistem odela iznositi oko dva miliona dolara po odelu, ili čak i manje.
Iako NASA nije službeno objavila jediničnu cenu novog xEMU odela, sigurno je da će njihovi troškovi biti mnogo veći.
“Ako bi trebalo da uzmemo dizajn današnjeg odela i reprodukujemo kopije tih odela, verujemo da bi nas to koštalo od 15 do 25 miliona dolara po jedinici. Međutim, verujemo da dizajn koji danas razvijamo s xEMU-om ne bi trebalo da ostane samo u tom dometu, mi zapravo verujemo da će konkurencija i inovacije koje smo podstakli smanjiti troškove po jedinici”, kazao je Bafington.
Sautern veruje da svetu trebaju jeftinija svemirska odela, jer smatra da je neizbežno da se “proširimo iznad površine Zemlje”.
“Moramo da iskoristimo resurse svemira da bismo održali našu planetu zdravom i živom. Bilo da se radi o svemirskim odelima ili raketnoj tehnologiji ili sredstvima za život u mikrogravitaciji, sve ove stvari mislim da su važne za budućnost čovečanstva”, poručio je.
