Pospanost, nervoza, glavobolja i slabija koncentracija nisu samo posledica visokih temperatura, već i načina na koji hormoni pokušavaju da zaštite organizam od pregrevanja. Dr Vesna Dimitrijević Srećković ukazuje da je dehidracija glavni neprijatelj tokom vrelih dana i objašnjava ko mora da bude posebno oprezan.
Visoke temperature ne predstavljaju opterećenje samo za srce, krvne sudove i kožu, već i za hormonski sistem, koji ima ključnu ulogu u održavanju telesne temperature, ravnoteže vode i elektrolita. Prema rečima endokrinologa i profesorke Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Vesne Dimitrijević Srećković, toplotni talas je veliki stres za organizam, koji zato aktivira niz zaštitnih mehanizama kako bi sprečio ozbiljnije posledice.
Hormoni u službi odbrane organizma
Kako objašnjava, hormonski sistem je ustrojen tako da pomogne organizmu da održi normalnu termoregulaciju i sačuva dovoljne količine vode i elektrolita.
Jednu od najvažnijih uloga imaju adrenalin i noradrenalin. Oni mogu da ubrzaju srčani rad i povise krvni pritisak, ali istovremeno poboljšavaju prokrvljenost kože, što omogućava efikasnije oslobađanje toplote iz organizma.
Značajnu ulogu ima i kortizol, poznat kao hormon stresa.
„Kortizol može da nam vrati energiju produkcijom glukoze, a u slučajevima niskog pritiska, kada se preznojimo i dehidriramo, može da poveća krvni pritisak i pomogne adaptaciju organizma“, navodi profesorka.
Dodaje da ovaj hormon istovremeno doprinosi očuvanju imunog odgovora, što je takođe važno u uslovima velikog toplotnog opterećenja.
Gostovanje prof. dr Vesne Dimitrijević Srećković u Jutarnjem program
Pored njega, aktiviraju se i vazopresin, odnosno antidiuretski hormon, kao i aldosteron. Njihov zadatak je da spreče prekomerni gubitak tečnosti, tako što podstiču zadržavanje vode i natrijuma u organizmu i pomažu održavanje normalnog krvnog pritiska i ravnoteže elektrolita.
Oticanje nije uvek posledica zadržavanja vode
Iako mnogi tokom leta primećuju oticanje, dr Dimitrijević Srećković ističe da ono nije direktna posledica zaštitnog mehanizma organizma od dehidracije.
Prema njenim rečima, otečenost je češća kod osoba sa povećanom telesnom težinom i povišenim nivoom insulina.
„Kod ljudi koji imaju hiperinsulinemiju, insulin vezuje vodu, pa i to može biti razlog zbog kojeg su otečeni“, objašnjava endokrinolog.
Dehidracija uzrok većine tegoba
Razdražljivost, umor, pospanost i slabija koncentracija, na koje se mnogi žale tokom toplotnog talasa, najčešće su posledica dehidracije.
„Glavni razlog svega ovoga jeste upravo dehidracija, koja dolazi zbog velike temperature, znojenja i gubitka tečnosti“, naglašava profesorka.
Zbog toga je, dodaje, najvažnije obezbediti dovoljan unos tečnosti i rashlađivanje organizma, kako bi se sprečio razvoj toplotnog udara.
Hronični bolesnici među najugroženijima
Poseban oprez potreban je kod osoba koje boluju od hroničnih bolesti, pre svega dijabetesa i poremećaja rada štitaste žlezde.
Kod osoba sa dijabetesom već povišen nivo šećera u krvi povećava rizik od dehidracije, a dodatni gubitak tečnosti tokom vrelih dana može dodatno pogoršati stanje.
„Sam povišen šećer u krvi nosi rizik dehidratacije, tako da će dodatna dehidracija negativno uticati na njih“, upozorava dr Dimitrijević Srećković.
Ona podseća da mnogi dijabetičari, zbog autonomne neuropatije, imaju poremećeno znojenje, što dodatno otežava prirodno rashlađivanje organizma i može doprineti još većem porastu glikemije.
Kada je reč o štitastoj žlezdi, osobe sa pojačanom funkcijom, odnosno hipertireozom, teže podnose visoke temperature jer već imaju ubrzan metabolizam i pojačano znojenje.
S druge strane, kod osoba sa hipotireozom, odnosno smanjenom funkcijom štitaste žlezde, vrućine uglavnom nemaju značajniji uticaj. Profesorka navodi i da postoje podaci koji ukazuju da se kod zdravih osoba tokom visokih temperatura može smanjiti lučenje hormona štitaste žlezde, kako bi organizam proizvodio manje toplote.
Mediteranska ishrana i dovoljno tečnosti
Osnovni savet za sve, a posebno za hronične bolesnike, jeste dobro regulisana bolest, redovno uzimanje terapije i adekvatna ishrana.
„Da piju dovoljno napitaka, da se pridržavaju mediteranske ishrane i jedu namirnice koje sadrže dosta vode“, savetuje dr Dimitrijević Srećković.
Preporučuje povrće poput krastavca i paradajza, jogurt, kefir i kiselo mleko, kao i voće bogato vodom – lubenicu, dinju, breskve i nektarine.
Savetuje izbegavanje pržene, masne i jako začinjene hrane, a prednost daje laganim obrocima, poput grilovane piletine ili ćuretine sa povrćem, kao i salatama od povrća, tunjevine, mladog sira i jaja.
Tokom dana potrebno je uneti oko dva do dva i po litra tečnosti. Pored vode, preporučuje domaću limunadu sa nanom i đumbirom, kao i umerene količine čajeva od nane, kamilice ili majčine dušice.
„Kada ustanemo, treba popiti dve čaše vode, a isto toliko i pred spavanje“, savetuje profesorka, dodajući da u ukupan dnevni unos tečnosti treba uračunati i supe, čorbe, jogurt i druge napitke.
Kada je neophodno javiti se lekaru
Određeni simptomi mogu ukazivati da organizam više ne uspeva da se izbori sa toplotnim stresom.
„To mogu da budu jako ubrzan puls, glavobolja, vrtoglavica, veliki umor i izražena pospanost“, upozorava dr Dimitrijević Srećković.
Ukoliko se takvi simptomi pojave, neophodno je javiti se lekaru kako bi se sprečio razvoj toplotnog udara.
Posebnu pažnju, naglašava, treba posvetiti ljudima koji su zbog prirode posla izloženi suncu i visokim temperaturama.
„Posebna pažnja treba da se posveti ljudima čija je poslovna aktivnost vezana za boravak na visokim temperaturama“, ističe profesorka, navodeći kao najugroženije građevinske radnike, poljoprivrednike i sportiste, kod kojih je rizik od dehidracije i toplotnog udara značajno veći nego kod ostalih.
