Auto-moto Ostalo

Zašto je toliko važan pritisak u gumama

Kakve sve negativne efekte donosi nedovoljan, ali i preteran pritisak u pneumaticima, podseća sajt Polovni automobili.

Izvor: Polovni automobili; Autor: Dragan Romčević

Mnogi vozači neverovatnu pažnju posvećuju izgledu svog auta – redovno ga peru i usisavaju, zatamnjuju stakla, kupuju atraktivne alu felne, ugrađuju ksenone, itd.

Međutim, na pritisak u gumama slabo obraćaju pažnju; nekoliko puta godišnje.

Obično kada menjaju zimske/letnje ili pred neki duži put. Pritom zaboravljaju da je pritisak u gumama neuporedivo važniji od svih gore navedenih stvari.

Pogledajmo kakve sve negativne efekte donosi nedovoljan, ali i preteran pritisak u pneumaticima.

Veća potrošnja goriva

Gume koje nisu dovoljno naduvane pružaju veći otpor pri kotrljanju i samim tim automobil troši više goriva.

Iznenađujuće, ali mnogim vozačima ova činjenica nije dovoljan motiv da redovno proveravaju pritisak u gumama, iako štede na mnogim drugim stvarima na kojima nipošto ne bi trebalo da štede.

Gume se brže troše

S obzirom na to da nedovoljno naduvana guma više „legne“, to znači da će prilikom svakog okretaja točka više da se deformiše, pa i njena unutrašnja struktura trpi veći stres (ubrzava se zamor materijala).

Ova pojava dovodi do više negativnih efekata – između ostalog, do lakšeg oštećenja prilikom nekog udarca ili npr. penjanja na ivičnjak.

Takođe, guma se više greje, naročito pri višim brzinama, što doprinosi tome da se brže troši gazeća površina, naročito spoljni delovi, a može da dođe i do oštećenja samih bokova gume ukoliko je pritisak baš nizak.

Gume se neravnomerno troše

Zbog nedovoljnog pritiska guma ne leži svojom gazećom površinom na odgovarajući način, što dovodi do neravnomernog trošenja. Do toga će naročito dolaziti pri brzoj vožnji po krivinama, oštrim startovima i kočenju.

Ukoliko guma već pretrpi ozbiljnije posledice, a vi je onda naduvate na ispravan pritisak, ponovo imamo problem pošto gazeći sloj nije ravnomerno istrošen, pa to može da se iskaže npr. neadekvatnim ponašanjem automobila, naročito pri oštrijim manevrima.

Može da bude i raznih drugih posledica manje ili više primetnih. Isto važi i za gume naduvane na pritisak viši od propisanog – tada će se više trošiti sredina gazećeg sloja.

Lakše dolazi do oštećenja i gume i felne

Nedovoljno naduvana guma se više ugiba kada naiđe na prepreku, pa lakše dolazi do oštećenja.

Ova pojava je prisutna kako pri vrlo malim brzinama, npr. kada se penjete na ivičnjak, a naročito kada većom brzinom pređete preko udarne rupe sa oštrim ivicama, pređete preko većeg kamena i slično.

U takvim situacijama može lakše da dođe i do oštećenja felne, ali i kombinacije oštećenja felne i isečene gume koju vulkanizer više ne može da popravi.

Čak i kad ne dođe odmah do vidljivih oštećenja, unutrašnja struktura može da pretrpi posledice, pa se lakše pojavljuju tzv. klobuci na bokovima, trešenje pri određenim brzinama i slično.

“Teži” upravljač

Što je niži pritisak od preporučenog, volan će biti teži za okretanje.

Ova pojava smeta kako kod skretanja pri malim brzinama i parkiranju, tako i pri bržoj vožnji po krivinama, kada može da bude čak i opasno.

Rizik u krivinama

Kada skrećete, nedovoljno naduvana guma ne pruža dovoljnu stabilnost i odgovarajuće „držanje“ asfalta, pa može doći do rizičnih situacija.

Takođe, ukoliko ste prinuđeni da iznenada promenite traku kako biste izbegli neku prepreku, rizik postaje neuporedivo veći zbog nepredvidivog ponašanja automobila.

Negativni efekti previsokog pritiska

Neravnomerno trošenje gazeće površine (više se troši centralni deo), slabije kočenje, lošije držanje u krivinama (manja kontaktna površina gume i asfalta), lakše proklizavanje pogonskih točkova prilikom kretanja po klizavom asfaltu, neudobnija vožnja, negativan uticaj na razne elemente oslanjanja…

Različit pritisak u gumama

Razni bezbednosni sistemi su kalibrisani prema dimenzijama pneumatika.

Ukoliko postoji veća razlika između pritiska u gumama, to može da zavara neke od sistema kao što su sistem za kontrolu proklizavanja pogonskih točkova, ESP ili ABS, pošto oni između ostalih podataka koriste i podatke koje šalju senzori ABS-a (oni mere brzinu okretanja točkova).

Stoga neki od ovih sistema mogu da se nepotrebno aktiviraju ili neadekvatno reaguju u slučaju potrebe.

Koliko često treba meriti pritisak u gumama?

Preporučuje se jednom mesečno. Većini vozača ovo deluje paranoično, ali mnogo je razloga da bar jednom u 30 dana proverimo jedini kontakt koji naš automobil ima sa asfaltom. Stvar je u tome što su gume napravljene od takvog materijala koji propušta vazduh.

Da, dobro ste pročitali – gume su porozne i malo po malo propuštaju vazduh, bez obzira na vrstu, kvalitet, starost ili sezonu kojoj su namenjene.

Stoga iako kupite najkvalitetnije gume proizvedene pre mesec dana – one će vremenom da gube pritisak. Argumenti u stilu kako je neko vozio dve godine bez merenja pritiska u gumama i nikad nije imao nikakvih problema apsolutno ne menjaju ovu činjenicu.

Dakle, nije u pitanju nikakva zavera „gumarske mafije“ – pritisak u gumama možete sami besplatno da merite.

Pritisak se meri kada su gume hladne

Razlog zbog kojeg se pritisak u pneumaticima meri kada su hladni, odnosno kada auto nije vožen bar sat vremena, jeste činjenica da se oni u vožnji greju, a viša temperatura vazduha u gumama dovodi do povećanja pritiska.

Ne zaboravite rezervni točak

Pošto je rezervni točak obično „skriven“ ispod poda prtljažnika, mnogi vozači prosto zaborave na njega. Tek kada dođe do probušene gume i menjanja točka, shvate da je tokom godina guma na rezervnom točku izgubila mnogo vazduha.

Stoga uložite malo truda i proveravajte i njega. Ukoliko imate tzv. „ćopavac“, odnosno rezervni točak manjih dimenzija, proverite koji je pritisak propisan za njega.

Kako da znam koji pritisak je propisan za moje gume?

Pogledajte na nalepnici koja se obično nalazi na okviru vrata kod vozača ili sa unutrašnje strane poklopca rezevoara. Ukoliko je ne nađete, potražite u uputstvu za korišćenje automobila.

Ne zaboravite da se kod mnogih automobila razlikuje pritisak za prednje i zadnje gume.

Dodatni razlozi za češću proveru guma

Navedimo samo neke dodatne razloge:

• Možda ćete primetiti neko oštećenje (npr. klobuk na bočnoj strani) na koji inače ne biste obratili pažnju

• Možda neka guma vrlo lagano gubi pritisak, ali opet brže nego što je to normalno. Redovnim proveravanjem to ćete na vreme primetiti. U tom slučaju ne odlažite odlazak kod vulkanizera kako bi se utvrdilo u čemu je problem. Možda postoji neko izuzetno sitno oštećenje, možda je problem u ventilu, možda u felni…

U svakom slučaju, bolje da rešite to što pre, nego da krenete na duži put i primetite da je guma ozbiljno izgubila pritisak tek nakon mnogo stotina kilometara. Pritom, taj defekt zbog kojeg se gubi pritisak može tokom puta pri većim brzinama iznenada da postane znatno ozbiljniji.

Veći pritisak kad je auto pod opterećenjem

Treba podesiti pritisak u gumama kada je auto pod većim opterećenjem. Na primer, idete na more, čitava porodica je u kolima, plus gomila stvari. Zato proverite koji je odgovarajući pritisak kada je auto opterećen.

Negativni efekti vožnje automobila koji je maksimalno opterećen, slični su kao kad vozite neopterećen auto sa izduvanim gumama. Jednostavno – zbog mnogo tereta gume će da „legnu“.

Koliko su precizni manometri na benzinskim pumpama i kod vulkanizera?

Nažalost, ovde stanje nije baš sjajno. Obično se više veruje vulkanizerima, mada oni nisu u obavezi da zvanično proveravaju ispravnost svojih manometara.

Sa druge strane, benzinske pumpe obavezne su da jednom godišnje pozovu nekoga ko je ovlašćen da obavi proveru. Međutim, u praksi to se ne poštuje na svim pumpama. Stoga ćemo se uskoro pozabaviti tom problematikom.

Revija SAT Plus je 2016. godine obavila proveru u saradnji sa AMSS – utvrđeno je da zabrinjavajuće veliki procenat pumpi ima neoverene (nisu prošli redovnu proveru), nelegalne (nedozvoljene za upotrebu), neispravne ili manometre sa oštećenim žigom tako da ne može da se utvrdi do kada su overeni.

Naravno, možete da kupite svoj manometar, ali tu se javlja isti problem. Kako da znate koliko je on tačan?

Cene manometara kreću od samo 300 dinara. Ukoliko se odlučite za tu opciju, savetujemo da kupite neki iole kvalitetniji, mada ni za njega niko ne može da vam garantuje – osim ako ga ne odnesete u neku laboratoriju da ga provere…

Svesni smo da nismo mnogo pomogli u donošenju odluke da li je najpouzdanije proveravati pritisak na pumpi, kod vulkanizera ili sopstvenim manometrom, ali situacija je jednostavno takva – i mi bismo voleli da je ova oblast uređenija.

Zaključak

Dakle, gume treba proveravati i zbog finansijskih razloga (potrošnja goriva, gume duže traju, štitite od oštećenja i gume i felne…), kao i zbog bezbednosti.

Što se tiče tačnosti manometara, to ipak ne treba da služi da zanemarite proveru pritiska.

Danas objavljeno

Audi sprema novi kupe SUV, kako bi mogao da izgleda

D

Tesla spustila cijene Modela Y

D

Aznom Palladium, luksuzna limuzina za sve terene

D

Ostavite komentar