Ovaj potez je ujedno bio i dokaz velikog povjerenja dve države i njihovih naroda, izjavio je Sergej Nariškin, predsjednik Ruskog istorijskog društva i direktor Spoljne obavještajne službe Rusije, prenosi Sputnjik.
Nariškin je u svom govoru tokom rusko-kineske video-konferencije, posvećene obeležavanju 75. godišnjice od završetka Drugog svetskog rata, podsetio da eksperti smatraju da je bacanje atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki u avgustu 1945. godine ratni zločin.
“Nije tajna da je američka demonstracija vojne sile u Hirošimi i Nagasakiju imala karakter nuklearne ucene, koja je bila usmerena protiv Sovjetskog saveza”, rekao je Nariškin.
“Sovjetska nauka i spoljna obaveštajna služba su prihvatili izazov i uskoro je Sovjetski Savez imao svoje nuklearno oružje, što je isključilo mogućnost nekažnjene agresije iz SAD”, dodao je.
Prvo sovjetsko atomsko naoružanje je testirano 29. avgusta 1949. godine.
“Kineski naučnici su bili upućeni u naš nuklearni razvoj, što je podrazumevalo i veći stepen poverenja naših država i naroda”, naveo je on.
Sovjetski savez i Kina su 15. oktobra 1957. godine potpisale sporazum koji je predviđao da se Kini predaju brojne tehnologije za izradu atomskog oružja. Za testiranje je bio izabran poligon Lob Nor.
Sovjetski naučnici su pomogli da se napravi i pusti u eksploataciju 1958. godine prvi kineski eksperimentalni atomski reaktor sa teškom vodom.
U Kini je bio napravljen i eksperimentalni ciklotron (ciklotroni ubrzavaju naelektrisane čestice pomoću visokofrekventnog naizmeničnog napona). Oko 11.000 kineskih naučnika je prošlo obuku u Sovjetskom savezu, dok su sovjetski naučnici radili u Kini.
(B92)
