Kreatorka, zvezda, spisateljica i ko-rediteljka “I May Destroy You” održala je jedan od najkraćih govora tokom noći, a istovremeno jedan od najefektnijih i “najglasniji” zbog poruke koju je nosio.
Koul je u svom govoru učinila nešto neobično: mislila je na svoju publiku, pokušala je dopreti dalje od ostalih zabavljača koji su sedili u prostoriji s njom.
“Napišite priču koja vas plaši, zbog čega se osećate nesigurno, koja vam nije ugodna”, rekla je ona, te nastavila: “Izazivam vas… Čini se da se vidljivost ovih dana nekako poistovećuje s uspehom. Ne bojte se da nestanete – iz nje, od nas – neko vreme i videti šta vam dolazi u tišini.”
Razgovarala je direktno s potencijalnim piscima u nadi da će jednog dana biti na pozornici na kojoj je ona. I nije ih samo savetovala, u noći pompe i slavlja, podsetila ih je na vrednost tihih pobeda.
Većina govora i dodele nagrada, bez obzira na dužinu, ne zvuči ovako. Obično su to ode ljudima koji su sarađivali na određenom projektu koji se slavi, uz uzvike rodbini i prijateljima.
Koulin govor je bio jedan od retkih koji se fokusirao na ono što ceremonije poput Emija i dalje zanemaruju: ono što publika kod kuće zaista želi da vidi. Ovogodišnji Emi isprobali su nekoliko sjajnih metoda za poboljšanje gledanosti nakon što prošlogodišnja virtuelna dodela nije uspela da privuče gledaoce.
Ona je, suprotno svemu pripremljenom, pozvala publiku. Umetnost njenog govora – u kom je nagradu posvetila “svakom preživelom od seksualnog napada” – proizašla je iz njenog prepoznavanja da će ljudi gledati, spuštali gledanost ili ne, i tražiti nešto izvan GIF-ova reakcija na dodeli i čestitki koje su zvezde uputile same sebi prilikom preuzimanja nagrada.
Upravo je prepoznavanje onog bitnog u gomili formalnosti izdvojilo mladu glumicu i rediteljku od svih ostalih govornika, a koja je istovremeno postala prva Afroamerikanka koja je osvojila Emi u kategoriji pisanja scenarija ograničene serije.
